prototype

Književna dela žive novi život na ekranima, na televiziji i na filmu. Koliko međusobno znače govori činjenica da su istovremeno u vrhovima lista čitanih i gledanih. Velika dela bila su inspiracija velikanima televizijskog i filmskog stvaralaštva, ali su potom i knjige po kojima su snimljena ponovo čitana. Epoha je najveća inspiracija i izazov, kažu. Iako takozvane velike književnosti pružaju veće mogućnosti, širi izbor, mogućnost da se više puta ožive, naši poznati filmski i tv stvaraoci su istakli da i naša literatura pruža mnogo ideja. Andrić ima nešto „skriveno“, kaže Petrović, uvek morate nešto sami da otkrivate, tumačite, a to pruža mogućnost

Učesnici: članovi delegacije Francuske, zemlje počasnog gosta i Udruženja profesionalnih izdavača SrbijeCentralni program drugog radnog dana obeležili su razgovori počasnih gostiju i naših izdavača.Na prvom panelu razgovaralo se o instrumentima afirmacije izdavaštva u naše dve zemlje, mogućnostima unapređenja saradnje i razvoja zajedničkih projekata. Digitalna transformacija je omogućila veliku dostupnost podataka i znanja, promenila društvene pozicije mnogim profesijama i ustanovama, ali i karakteristike državnih kulturnih politika, rečeno je. Postoji osećanje da su ugroženi izdavači kao čuvari intelektualne kreativnosti i baštine, da je popustila briga o jeziku, kao i da se zanemaruje profesionalnost urednika. Da li će prisustvo knjiga i autora na sajmovima

O Zmaju, Jovanu Jovanoviću i zmajevima govorilo se pred najmlađom publikom programa sajma. Povod je 190 godina od rođenja velikana poezije za mlade. Zmaj je prirodna, a ne književna pojava, zaključili su, baš zato što je delo pisca prevazišlo književnost i publiku svog vremena i postalo štivo zauvek, a zmajevi, ta čudesna bića od narodnih pesama kada su, kako je rekao Dragan Hamović u duhu jezika slušalaca, bili in i postali all the best u našem kolektivnom iskustvu. Oni su „urasli u naše kolektivno biće“. A ko bi bolje opisao sve što vole deca od njihovog voljenog Ršuma. Uglas su izgovarali naslove njegovih pesama koje

Pojam „patetika“ je grčkog porekla, nastao je od reči pathetikos. Opisuje osobu koja je strasna, osećajna, dirljiva, ganuta, uzbudljiva, ona koja izaziva uzvišena osećanja, snažna, dostojanstvena, svečana, koja izražava strast (na grčkom – patos, glasi zvanično objašnjenje podsetili su učesnici razgovora). Međutim, na engleskom jeziku pridev „pathetic” ima sasvim suprotno značenje i znači – jadno / bedno. Dakle, taj pojam definisan je negde krajnje pozitivnim odrednicama, u kolokvijalnom govoru, ali značenje je često potpuno drugačije – pridevi iz definicije u lažnom značenju (lažno strastan, lažno osećajan, lažno dirljiv, lažno dostojanstven, lažno snažan itd.).U svakodnevnom životu, i našem okruženju, ljudi patetiku povezuju

Trajanje književnosti nije moguće bez tumačenja. Ali postoji li tenzija između teksta i interpretacije, pisca i kritičara? Uglješa Šajtinac je ne vidi. Pisac ima kritičara kao nužno zlo i duhovito kaže da ga doživljava kao roditelje koji ga vode kao dečaka kod prijatelja da pokaže kako recituje… Treba, kaže, voditi računa i kada te previše hvale kritičari. Babić smatra da je prekretnica u stvaralaštvu Šajtinca delo Vok on. On kaže i da je lakše pisati o stranim autorima koje ne poznajete lično, a najteže je kada u dobroj knjizi nešto nije umešno izvedeno. Svi su saglasni da je velika odgovornost kritičara kada

Zanimljivo, intrigantno, često teško pitanje pružilo je zanimljive odgovore.Učesnici razgovora bili su autori knjiga koje tematizuju različite probleme sa kojima se susreću mladi.Goran Marković je kao učitelj sakupio iskustva i napisao serijal o odnosu dece prema vršnjacima koji imaju teškoće u razvoju. Da knjige leče dokazuje činjenica da su njegove priče postigle ono što je želeo – izazvale su empatiju, razumevanje, a ne sažaljenje.Magdalena Miković je pisala o sopstvenom iskustvu borbe s anoreksijom i potom se suočila s tabu temom o boravku na psihijatriji. Naslov Plava potiče od asocijacije na hladnu boju, simbol teškog perioda u njenom životu, ali i dokazuje tezu koju

„Poezija je udaranje o zid, a proza opisivanje tog zida“, citat je kojim su pesnici započeli razgovor o temi. Prelazi iz roda u rod, žanra u žanr je prevođenje kao književnost uopšte koja prevodi situacije, smisao, dela s jezika na jezik.Roman je prirodni naslednik epa u kojem je najlakše izraziti duh vremena. Možda je to njegova društvena uloga. Važan i voljen, jer je imitacija života, voajerizam pisca, oživljavanje epohe. Roman nadoknađuje živote kada ne volimo svoje. Ali nije novost da pesnici pišu romane. Granice nisu čvrste. Nisu jasno iscrtane još od 18, 19-og veka. Rilke je napravio značajan korak u

„Nevidljivi ljudi“ kreiraju izgled knjige. Njihova imena u senci su autora, ali je njihov rad važan za susret, komunikaciju sa knjigom. U svakom slučaju odgovor na pitanje „Kako do dobre knjige?“ glasi: teško. Razlog: izdavači. Često radi uštede smanjuju njihov obim pa to utiče i na prelom, prorede, veličinu slova. Kada izdavači nisu isključivo tržišno orijentisani ima prostora za stvaranje dobrog izgleda knjige. Umetničke knjige su pravi prostor za ostvarenje ideja i znanja stručnjaka.Ko se danas bavi oblikovanjem knjige? Na pravi način oni koji kreću od klasične kaligrafije. Naime, studenti prolaze kroz dugotrajan proces jer uglavnom ne znaju ništa o

Koliko je uistinu bitno misliti o knjizi danas najbolji dokaz je rad stručnjaka Instituta za književnost i umetnost.Institut za književnost i umetnost podsetio je na lepu tradiciju objavljivanja zbornika u čast velikih imena koja su svoje znanje ugradili u njegove temelje i istoriju.Bilo je reči, između ostalog, o Međunarodnom naučnom zborniku „NeMIRNA književnost, kultura, ideologija“ posvećenom  dr Vesni Matović, naučnom savetniku, dugogodišnjem rukovodiocu projekta istraživanja srpske književne periodike i nekadašnjem direktoru Instituta za književnost i umetnost. Tematski je koncipiran u skladu sa njenim akademskim angažovanjem i primarnim istraživačkim oblastima i obuhvata naučne studije posvećene književnom stvaralaštvu nastalom u periodu između

Književnica Kejt Mos jedna od najznačajnijih gostiju ovogodišnjeg sajma knjiga predstavila se danas ljubiteljima knjige. Međunarodno je priznata autorka čije su se knjige više puta našle u vrhu bestseler liste Njujork tajmsa. Romani su joj prodati u više od osam miliona primeraka na četrdesetak jezika. Osnivač je Bejlis ženske nagrade za fikciju (nekadašnja Orindž nagrada) – najvećeg godišnjeg priznanja ženskog pisanja u svetu i gostujući profesor Univerziteta Čičester. Članica je Kraljevskog književnog društva. Odlikovana je zvanjem Oficira Britanske imperije za zasluge u književnosti.Na sajamskim policama je njena nova knjiga Kraljice ratnice i tihe revolucionarke, priča o ženama koje su zaslužile mesto u istoriji, a za koje se nije