Učesnici: članovi delegacije Francuske, zemlje počasnog gosta i Udruženja profesionalnih izdavača Srbije
Centralni program drugog radnog dana obeležili su razgovori počasnih gostiju i naših izdavača.
Na prvom panelu razgovaralo se o instrumentima afirmacije izdavaštva u naše dve zemlje, mogućnostima unapređenja saradnje i razvoja zajedničkih projekata. Digitalna transformacija je omogućila veliku dostupnost podataka i znanja, promenila društvene pozicije mnogim profesijama i ustanovama, ali i karakteristike državnih kulturnih politika, rečeno je. Postoji osećanje da su ugroženi izdavači kao čuvari intelektualne kreativnosti i baštine, da je popustila briga o jeziku, kao i da se zanemaruje profesionalnost urednika. Da li će prisustvo knjiga i autora na sajmovima i festivalima biti anahronizam, kakvu vrstu podrške izdavaštvu, autorima i čitaocima, bibliotekama, u digitalnoj transformaciji mogu dati ustanove kakve su BIEF i CNL? Kakva su iskustva u dosadašnjoj saradnji Francuske i Srbije i kakve su perspektive? Na ta pitanja odgovarali su naši i francuski stručnjaci
- Régine Hatchondo, predsednica CNL-a (Francuski nacionalni centar za knjigu)
- Nicolas Roch, predsednik BIEF-a (Kancelarija za međunarodno izdavaštvo Francuske)
- Bora Babić (direktorka IK Akademska knjiga)
- Reč dobrodošlice Stanislas Pierret, direktor Francuskog instituta u Srbiji
- Zoran Hamović, predsednik UPISa
- Uvodna reč Milena Dragićević Šešić, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti
- Moderator Dejan Begović, direktor IK Kreativni centar.
Milena Dragićević Šešić naglasila je da su tri javne kulturne politike od ključnog značaja da se zaokruži takozvani eko sistem razvoja izdavaštva:
- Kulturna politika
- kulturna diplomatija
- obrazovna politika.
Kada je reč o obrazovanju od nastave do kreativnog pisanja, podrška svim učesnicima u procesu stvaranja knjige od pisaca takozvanih art rezidencija do književnih udruženja i akademsko rangiranje izdavaštva. Važna je i briga o distribuciji, kako fizičkoj tako i on lajn, bibliotekama, podrška festivalima i postojanje jedinstvene cene knjige.
Régine Hatchondo istakla je važnost podrške autorima, posebno malim i srednjim izdavačima, nezavisnim knjižarama, organizovanju književnih festivala i salona, prevodu francuske literature na druge jezike i dela iz sveta na njihov jezik. Iz budžeta namenjenog tome koji iznosi 27 miliona evra finansijski se podržavaju autori i prevodioci. Imaju određenu jedinstvenu cenu knjige i obaveznu minimalnu cenu on lajn knjiga, recimo Amazona, od 3 evra. Posebno je istakla ulogu primene plana razvoja čitanja, odnosno obrazovanja, što podrazumeva redovne susrete učenika sa autorima u školama.
Nicolas Roch je rekao da je BIEF ekonomski partner u saradnji naših i francuskih izdavača, a Bora Babić da je srpskom izdavaštvu preko potreban Nacionalni centar za knjigu koji bi imao sličnu ulogu kao BIEF.
Piraterija u izdavaštvu bila je tema razgovora na drugom panelu. Šta se menja i šta možemo da očekujemo kada je reč o zaštiti intelektualne svojine, da li će biti izbrisana granica između piraterije i zakonitog preuzimanja sadržaja, hoće li zaista nestati mnogi poslovi u izdavaštvu, o susretu čitavog jednog medijskog sveta s veštačkom inteligencijom, o iskustvima i iskušenjima u zaštiti i razvoju sadržaja govorili su
- Denis Rapone, predstavnik ARCOM-a (Regulatorno telo za audiovizuelnu i digitalnu komunikaciju)
- Virginie Clayssen (EDITICE – direktorka sektora za nasleđe i digitalizaciju)
- Uroš Ćemalović (ekspert za pravo intelektualne svojine)
- Gojko Božović (direktor IK Arhipelag)
- Moderator je bio Miloš Konstantinović, prevodilac s francuskog jezika i rukovodilac naše organizacije za zaštitu reprografskih prava.
I na kraju, u poslednjem panelu govorilo se o nagrađivanju i važnosti stimulisanja kreativnosti pisaca, podršci u stvaranju veza sa drugim kulturama i čitalačkom publikom., a u razgovoru su učestvovali
- Mathias Enard, (pisac)
- Catherine Cusset, (književnica)
- Ljubica Arsić, (književnica)
- Vladislav Bajac, (pisac i izdavač)
- Moderatorka Katja Petrović iz BIEFa.
U obe zemlje, kao i u čitavom svetu nagrađena dela privlače posebnu pažnju čitalaca. Nije dobro kada pisci stvaraju misleći samo na nagradu, rekao je Vladislav Bajac. Zanimljivo je da su u Francuskoj i pisci članovi žirija nagrade Gonkur, što je kod nas sasvim nova praksa za nagradu Narodne biblioteke Srbije.
