prototype

Po jednoj od najpoznatijih poema Aleksandra Vuča nazvana je tribina.Učenice škole „Ćirilo i Metodije“ pročitale su deo poeme i na najbolji način uvele u razgovor. Socijalni plan i danas pada u oči, kazale su učesnice tribine. Vučo dokazuje da i o teškim temama može da se piše zabavno.Kao i svako delo koje ima kopču sa našim vremenom važno je za čitaoce, pisce i učitelje. Poistovećujemo se sa delom jer su sve veće socijalne razlike. Današnji pisci za decu uglavnom se bave opštom ravni, srednjim staležom, a viši i niži sloj treba da budu značajna tema. Književnost mora da reflektuje stvarnost,

Osećamo da svako od nas ima svog Crnjanskog i to govori da je veliki pisac.Volimo ga kao pisca, kao liričara, kao ličnost, a nijedna od tih ljubavi međusobno se ne isključuju. On je imao pronicljivost, osećaj za modernost, jedino on je osećao istoriju, znao je da nije završena. Napisao je „Varate se ako mislite da je na Kajmakčalanu sve završeno.“ Bolje je osećao epohu od drugih u svom vremenu.Njegova biografija nije samo svetla, ima mračnih stvari. Liči na Odisejevu i Itaka nije slučajna. Bio je u rajevima, diplomatskom, novinarskim putovanjima, ali je došao i do predvorja pakla u Londonu. Ipak, baš kao Odisej

Mi smo istorijski privilegovani da živimo u vremenu kada se pojavljuje veštačka inteligencija, smatra Stanko Crnobrnja. U bliskoj budućnosti zvaće se superiorna inteligencija, po njegovom mišljenju. Mašina hiljadu puta pametnija od čoveka je na početku razvoja novog sveta. Nama jedino preostaje da osmislimo i usmeravamo taj proces.Kada je reč o književnosti prisustvujemo sudaru drevne delatnosti stvaranja knjige i sitne, na brzom razvoju zasnovane, veštačke inteligencije. Na granici smo analognog i hiperdigitalizovanog sveta. Kažemo sukob, ali može da bude i simbioza koja će literaturi da pomogne, kao što već literatura pomaže veštačkoj inteligenciji. Naći će se mesto za delovanje koje znači

Žiri 66. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga razmatrao je i ocenio izdavačku produkciju u kategorijama za koje se dodeljuju priznanja.Žiri je odlučio da u uži izbor za Izdavača godine u 2023. uđu izdavačke kuće:ZAVOD ZA ZAŠTITU SPOMENIKA KULTURE GRADA BEOGRADA, BEOGRAD,PRAVOSLAVNA REČ, NOVI SADAKADEMSKA KNJIGA, NOVI SADSRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI, BEOGRADKLIO, BEOGRADNagrada za IZDAVAČA GODINE u 2023. dodeljena je izdavačkoj kućiZAVOD ZA ZAŠTITU SPOMENIKA KULTURE GRADA BEOGRADA, BEOGRADZavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda stručnim monografijama unapređuje znanje o nepokretnom kulturnom nasleđu, predstavljajući ga kao živo polje preplitanja uticaja i podsticaja kulturnih, društvenih i političkih procesa. Posebnost i vrednost knjiga koje

Uroš Petrović napisao je knjigu o  svojim strahovima u detinjstvu, o Balkanskoj noći veštica u martu. Plašio se i pesmice o zeki i potoku jer se potok zaledio, a zeka plakao.Da li je strah dobar u knjigama?U kontrolisanim uslovima je dobar jer najmlađi tako uče da se suoče s njim, kažu pisci.Dragana Mladenović je pisala o strahu od mraka, Drakule, tigra, samoće, velike hladnoće, dubine, bombona, visine, strašnih snova, baba roge, batina, rata, kada se svađaju mama i tata i samog straha.Treba razgovarati o tome da bi strah prošao, saglasni su učesnici razgovora. Knjiga treba da pomogne.Vesna Aleksić je pisala

Dva izuzetna književnika, pesnika i prozna pisca, bili su učesnici razgovora. Prisutni su u svim rodovima književnosti. Predstavili su se svojim stihovima umesto klasičnim čitanjem biografija.Tanja Stupar Trifunović je dobitnica nagrade Vasko Popa.„Biografija“ se zove i pesma Enesa Halilovića. On je dobitnik nagrade Ivo Andrić.Nisu prve nagrade koje su dobili, ali samim imenom priznanja kompletiran je niz.„Neka neobičnost prisutna je u tome“, kaže Halilović. “Dobio sam nagrade koje nose imena pisaca čija dela sam čitao još kao dete, zamišljao ih, jurio da ih upoznam“.Nagrade privlače medijsku pažnju. Ali su dobre samo kada ih dobiju autori za dobre knjige, kažu, jer ljudi

Neke tačke uvek postoje oko kojih se zbiraju precizne slike o velikim piscima. Tako je i kada je reč o Crnjanskom.Reprezentativno čitanje Nikole Miloševića je bilo na početku novih čitanja. Delo Miloša Crnjanskog je standardizovano u čitalačkom očekivanju. Ipak, pomera se klatno i svako novo pokolenje daje novu reč. Koliko proširuju horizont razumevanja? Uvek otkrivamo radionicu pisca.Kada čitate Crnjanskog kao student to je jedno čitanje, jedan Crnjanski, kada ga čitate u zrelom dobu to je drugo čitanje, rečeno je u razgovoru.Život je, govorio je, pokvario njegovo delo. Tim okolnostima najviše profitira srpska književnost. To su vrhovi naše književnosti. Motiv nihilizma,

Održan je u terminu  od 21. do 29. oktobra 2023, dan duže u odnosu na prethodna izdanja (ukupno 9 dana);nastupilo je 420 direktnih izlagača (izlagači i  suizlagači), od čega 356 domaćih  izlagača i 64 iz inostranstva;ukupan broj učesnika, koji osim direktnih, obuhvata i indirektne izlagače i zastupljene firme, je 867;Sajam je održan na više od 30.000  m2 bruto izložbenog prostora;održano je 546 programa u organizaciji Beogradskog sajma knjiga i izdavača;pratilo ga je preko 1.200 akreditovanih novinara iz čak 16 zemalja;pored  izdavača iz Srbije, učestvovali su izdavači iz 15 zemalja, au ulozi počasnog gosta, predstavila se Francuska.Naredni, 67. međunarodni beogradski sajam knjiga

Sajamsku subotu obeležio je Sajmon Sibag Montefjore, britanski istoričar i pisac, najveća zvezda ovogodišnjeg praznika knjige u Beogradu. Njegove knjige prevedene su na četrdeset osam jezika. Publika ga je nagradila vrhovima svetskih bestseler lista, a stručna javnost prestižnim priznanjima. Delo: Staljin, Dvor crvenog cara dobilo je Britansku nagradu za istorijsku knjigu godine; Mladi Staljin priznanje Kosta za najbolju biografiju LA Tajmsa za biografiju; nagradu Bruno Krajski i francusku Veliku nagradu za političku biografiju; Jerusalim, Biografija proglašena je knjigom godine u izboru Jevrejskog literarnog saveta SAD i ovenčana je nagradom Venđin u Kini; knjiga Romanovi: 1613–1918 dobila je italijansku nagradu Lupikaja tel Teričio; Moskovska trilogija proglašena je političkim romanom godine. Pred publikom beogradskog sajma je njegovo epohalno delo Svet – porodična istorija, savremena i originalna istorija

“Biti pisac u maloj zemlji je izazov. Ja sam postavio sebi cilj da živim od književnosti pre svoje 40-te godine. I uspeo sam”, rekao je Tordo. Već je imao dovoljan broj knjiga da živi od pisanja. To zavisi od volje da se uspostavi trajna veza sa publikom, smatra. Važan je redovan kontakt. “30 do 40 posto vremena pišem, ostatak koristim za promociju, kao što pevači idu na nastupe, na koncerte”, kaže Tordo.Ni Bazdulj ni Tordo ne pišu o kolektivnom junaku, već se bave pojedincem. Postoji i sličnost između dve kulture, života, kao i povezanost. Više portugalskih knjiga je prevedeno u