U Sali BORISLAV PEKIĆ o poemi danas i književnom stvaralaštvu govorili su pisac Vladimir Kecmanović i profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, teoretičar i istoričar književnosti Aleksandar Jerkov.
Razgovarajući o Kecmanovićevoj poemi „Oganj i kelija“, pisac je rekao da ona ima čiste lirske elemente, ali i epske i romantičarske momente. Kecmanović je istakao da je pre mnogo godina pokušao da napiše roman o Svetom Vasiliju Ostroškom, ali da nije bio dovoljno literarno zreo. Dodao je da je teško pisati o svetitelju, ali da se kroz vreme iskristalisalo da je forma poeme bolja nego što bi to bio roman. Jerkov je naglasio da pomenutu poemu doživljava „kao spasenje“ posle najnovijeg Kecmanovićevog romana u kojem se pojavljuje motiv ružnog, kao i da postoji opscena privlačnost ružnog. Rekao je i da Kecmanovićeva knjiga „Kad đavoli polete“ izaziva osećanja slična onima prilikom čitanja romana Miodraga Bulatovića.
Učesnici su pričali i o Zborniku radova o Kecmanovićevoj prozi koji je objavio Institut „Ivo Andrić“ iz Višegrada povodom Velike nagrade Ivo Andrić koju je Kecmanović dobio. Najviše reči bilo je o romanu „Top je bio vreo“, za koji je Jerkov rekao da se u njemu vidi svet koji je propao, ali i umetnička snaga pisca i da je to ono što potresa čitaoce. Na pitanje kako se pamte pisci, kazao je da se uglavnom pamte po najboljim delima. Kecmanović je na kraju rekao da se dvoumi oko toga koje njegovo delo mu je najdraže, „Top je bio vreo“ ili „Osama“, kao i da mu se još uvek sležu utisci o „Kad đavoli polete“ i o poemi „Oganj i kelija“.
Razgovor je vodila dr Sonja Milovanović.
