prototype

Međunarodni beogradski sajam knjiga otvoriće 21. oktobra pisac i izdavač Vladislav Bajac. Manifestacija traje do 29. oktobra i učestvovaće više od 400 direktnih i skoro isto toliko indirektnih izlagača iz zemlje i inostranstva, najavili su danas organizatori.Koordinatorka projekta Ljiljana Šoškić je rekla na konferenciji za novinare da na 66. Sajmu knjiga, čiji je slogan „Živele knjige“, posetioce u halama 1, 2 i 4 očekuje oko 500 programa, da će 26. oktobra biti Školski dan, kao i da će tada biti dodeljene sajamske nagrade najboljim izdavačima.Predsednik odbora Sajma knjiga akademik Dušan Kovačević je istakao da je za njega sajam jedna od

Šezdeset šesti Međunarodni beogradski sajam knjiga, najreprezentativnija književna manifestacija u ovom delu Evrope, počeo je sa radom u subotu 21. oktobra 2023. godine. Pod sloganom „Živele knjige“, više od 400 domaćih i inostranih izdavača, pisci, posetioci i svi drugi poštovaoci književnosti i svih univerzalnih vrednosti književnog stvaralaštva, moći će da uživaju u lepoj reči i brojnim sajamskim programima sve do nedelje 29. oktobra.Zemlja počasni gost ove godine je Republika Francuska. Počasni gost je u prilici da na Sajmu predstavi autore iz svoje zemlje, prevodioce, izdavače, distributere, kao i sve one koji su na različite načine povezani sa knjigom.Svečano proglašavajući početak

„Dijaloge“ su otvorili pesnici uz ocenu da su „plodovi naše pesničke scene interesantni i raznoliki“. Pali su čvrsti modeli, internet je otvorio vrata poetskom šarenilu, a da je ispovedni ton dominantan dokazali su i mladi pesnici koji su kazivali svoje stihove. Moderator razgovora Milomir Gavrilović otvorio je zanimljive i važne teme što je izazvalo i učesnike i publiku da iznose mišljenja. Ispostavilo se da ispovedni ton nije uvek plod istinskog iskustva već uklapanja u trendove koji privlače publiku pa se često desi da čitav niz poeta ima gotovo iste ispovesti. Razbijena je i iluzija o pesničkim radionicama koje mladi ljudi smatraju

Sajamska tradicija obeležavanja značajnih godišnjica naše kulture nastavljena je razgovorom o 120 godina Muzeja grada Beograda. Više od 150 hiljada predmeta sa statusom kulturnog dobra i još hiljade predmeta svedočanstvo su razvoja naše prestonice. Reč je o instituciji kojom se „definiše nasleđe Beograda, čuva i kreira nacionalni identitet“, istakli su učesnici razgovora. Muzej grada Beograda nastoji da bude simbol prestonice i osnovni polaznik za razumevanje istorije današnjeg Beograda. Sama činjenica da poseduje najveći broj Muzeja u svom sastavu, koje su zaveštali legatori, kao svedočanstva duha prošlih vremena, govori o njegovoj bogatoj kolekciji koja je važno polazište za sve ljubitelje kulturne i

„Poezija je udaranje o zid, a proza opisivanje tog zida“, citat je kojim su pesnici započeli razgovor o temi. Prelazi iz roda u rod, žanra u žanr je prevođenje kao književnost uopšte koja prevodi situacije, smisao, dela s jezika na jezik.Roman je prirodni naslednik epa u kojem je najlakše izraziti duh vremena. Možda je to njegova društvena uloga. Važan i voljen, jer je imitacija života, voajerizam pisca, oživljavanje epohe. Roman nadoknađuje živote kada ne volimo svoje. Ali nije novost da pesnici pišu romane. Granice nisu čvrste. Nisu jasno iscrtane još od 18, 19-og veka. Rilke je napravio značajan korak u

„Nevidljivi ljudi“ kreiraju izgled knjige. Njihova imena u senci su autora, ali je njihov rad važan za susret, komunikaciju sa knjigom. U svakom slučaju odgovor na pitanje „Kako do dobre knjige?“ glasi: teško. Razlog: izdavači. Često radi uštede smanjuju njihov obim pa to utiče i na prelom, prorede, veličinu slova. Kada izdavači nisu isključivo tržišno orijentisani ima prostora za stvaranje dobrog izgleda knjige. Umetničke knjige su pravi prostor za ostvarenje ideja i znanja stručnjaka. Ko se danas bavi oblikovanjem knjige? Na pravi način oni koji kreću od klasične kaligrafije. Naime, studenti prolaze kroz dugotrajan proces jer uglavnom ne znaju

Koliko je uistinu bitno misliti o knjizi danas najbolji dokaz je rad stručnjaka Instituta za književnost i umetnost.Institut za književnost i umetnost podsetio je na lepu tradiciju objavljivanja zbornika u čast velikih imena koja su svoje znanje ugradili u njegove temelje i istoriju.Bilo je reči, između ostalog, o Međunarodnom naučnom zborniku „NeMIRNA književnost, kultura, ideologija“ posvećenom  dr Vesni Matović, naučnom savetniku, dugogodišnjem rukovodiocu projekta istraživanja srpske književne periodike i nekadašnjem direktoru Instituta za književnost i umetnost. Tematski je koncipiran u skladu sa njenim akademskim angažovanjem i primarnim istraživačkim oblastima i obuhvata naučne studije posvećene književnom stvaralaštvu nastalom u periodu između

Šta je Kafkin Proces promenio? Na to pitanje su odgovarali učesnici programa Klasici/Jubileji povodom 140 godina od rođenja velikog pisca. Prekinuo je, rekli su, pravolinijsko pisanje i izazvao novu interakciju na liniji autor čitalac Dok čitamo kako pisac opisuje proces protiv Jozefa K zapravo prolazimo kroz lični čitalački proces samospoznaje. A šta je samog Kafku pokretalo da piše, da otvori novu stranicu istorije književnosti? Po oceni učesnika programa pre svega dominantan osećaj krivice, beznađa i stida koji će ga, kako je zapisao u Procesu, „nadživeti“. Od čega se stideo, čime je bio nezadovoljan? Odgovor leži i u njegovom Pismu ocu čija očekivanja, po sopstvenom mišljenju

Književna dela žive novi život na ekranima, na televiziji i na filmu. Koliko međusobno znače govori činjenica da su istovremeno u vrhovima lista čitanih i gledanih. Velika dela bila su inspiracija velikanima televizijskog i filmskog stvaralaštva, ali su potom i knjige po kojima su snimljena ponovo čitana. Epoha je najveća inspiracija i izazov, kažu. Iako takozvane velike književnosti pružaju veće mogućnosti, širi izbor, mogućnost da se više puta ožive, naši poznati filmski i tv stvaraoci su istakli da i naša literatura pruža mnogo ideja. Andrić ima nešto „skriveno“, kaže Petrović, uvek morate nešto sami da otkrivate, tumačite, a to pruža mogućnost

Književna dela žive novi život na ekranima, na televiziji i na filmu. Koliko međusobno znače govori činjenica da su istovremeno u vrhovima lista čitanih i gledanih. Velika dela bila su inspiracija velikanima televizijskog i filmskog stvaralaštva, ali su potom i knjige po kojima su snimljena ponovo čitana. Epoha je najveća inspiracija i izazov, kažu. Iako takozvane velike književnosti pružaju veće mogućnosti, širi izbor, mogućnost da se više puta ožive, naši poznati filmski i tv stvaraoci su istakli da i naša literatura pruža mnogo ideja. Andrić ima nešto „skriveno“, kaže Petrović, uvek morate nešto sami da otkrivate, tumačite, a to pruža mogućnost