Na ovogodišnjem Beogradskom sajmu knjiga, povodom 50 godina od smrti našeg nobelovca Ive Andrića, održan je jubilarni panel koji je okupio istaknute univerzitetske profesore i tumače Andrićevog dela – Goranu Raičević i Jovana Delića. Razgovor je vodio profesor Predrag Petrović, a u središtu je bilo promišljanje o tome koliko je Andrićeva proza i danas živa i aktuelna.
Profesor Jovan Delić istakao je da Andrićevo stvaralaštvo otvara niz savremenih pitanja o sudbini balkanskih naroda, oslanjajući se na narodno nasleđe i duhovnu tradiciju od Njegoša i Vuka Karadžića do modernog doba. „Prošlost je ono što ostaje – to je ono što Andrića neprekidno interesuje“, naglasio je Delić, podsećajući da su mnoge Andrićeve priče i pesme, napisane u duhu narodne poezije, i dalje nedovoljno poznate, iako predstavljaju dragocen uvid u njegovu potragu za kontinuitetom identiteta i istorije.
Polazeći od svoje knjige „Dobra lepota: Andrićev svet“, profesorka Gorana Raičević govorila je o statusu dobrote i lepote u Andrićevom univerzumu. „Za Andrića, umetnost je ključni alat za promenu čovečanstva. Kod njega lepota nikada nije samo lepota – ona je atavizam, sećanje koje dolazi iz nekog prethodnog života, nešto što istovremeno očarava i opominje“, rekla je profesorka Raičević, dodajući da je ženska lepota u Andrićevom svetu često pogubna, ali i etički uzvišena, poput mosta koji spaja suprotnosti.
Simbol mosta, kao premošćavanja razlika, ograničavanja bezmerne žudnje i njenog večnog ponavljanja, pokazao se kao središnji motiv razgovora. Učesnici su se saglasili da Andrićev opus, iako duboko ukorenjen u prošlosti, neprekidno govori o sadašnjosti – o ljudskoj potrebi za smislom, pomirenjem i razumevanjem.
Posebna pažnja posvećena je Andrićevom odnosu prema modernizmu i avangardi, kao i načinu na koji njegovo delo pomaže u razumevanju burnog 20. veka. Sagovornici su zaključili da govoriti o prošlosti kod Andrića nikada ne znači bežati od sadašnjosti, već tragati za nitima koje povezuju epohe, ljude i vrednosti.
