• Dijalog sa savremenicima, sa prethodnicima i drugim kulturama bio je tema razgovora sa dva pisca..

    Neposredan boravak u drugim kulturama nema jednaku važnost za njih. Pištalu je dug boravak u Americi bio značajan, a smatra da, nažalost, cilj najvećeg dela svetske kulture danas nije da se shvati drugi i drugačiji. Saglasni su da opisivanje samog sebe nije izazov:

    “Kad pišem nemam u planu dijalog sa drugim kulturama. Ako je književnost autentična to, između ostalog, postoji. Kada je književni junak pripadnik druge kulture uspostavljate dijalog” rekao je Kecmanović.

    U Americi, kaže, nije mogao da stekne suštinske uvide, saznanja jer popularna kultura ih je već pružila. Tajland u kojem je boravio bio mu je malo poznat, ali sve što je otkrio tek je zagrebao u romanu, kaže Vladimir Kecmanović govoreći o važnosti boravka u zemlji u kojoj se događa radnja dela.

    “Kad sve saberem boravak nije bio presudan”.

    Šta je autorima podsticaj za pisanje o prošlosti?

    Nije stvar strogog plana. Počnete da sakupljate neke činjenice i rađa se ideja.

“Venecija me je uvek pokretala, imao sam utisak da je nedovoljno poznata istorija Boke u Veneciji”, kaže Pištalo.

Za njega je bila važna kao antikolonijalna tema. “Prilagođavaš svoje saznanje o sebi s tuđim neznanjem o tebi, tada i sada. Cinična naivnost da se igra na tvoju štetu zbog globalnih tokova povezuje početak 18 veka s našim vremenom. Čitaoci uviđaju tu povezanost”, smatra Pištalo.

Po Kecmanovićevom mišljenju i umetnički izazovno je probleme svog vremena transponovati u drugo vreme.

“Moj refleks je drugačiji”, kaže. “Direktno pišem o aktuelnom vremenu.”

Andrić je najveći pisac koji je odredio čak i njegovu rečenicu, kaže Pištalo. “Andrić je iznad svega i iznad svih po širini i po poštovanju prema čoveku. Ćorkan je glavni junak romana Na Drini ćuprija jer život je najživlji na dnu života. Pisao je o gladnima života i uspeo je da ostane gladan života i posle Nobelove nagrade.

“Svesno ili nesvesno vodimo dijalog sa piscima. U “Osami” sam direktno imao na umu Andrića, ali ne znači da je manje prisutan nego u romanu “Top je bio vreo”, kaže Kecmanović.

Kada je reč o dijalogu sa savremenicima, Pištalo kaže da čita Kecmanoviceve knjige. Dobro ih zna ali ne poznaje dela drugih pisaca.

Kecmanović čita dela prijatelja. Neka rado, nekima ne bi rekao šta misli o njima. Ceni

Gorana Petrovića, Srđana Valjarevića. Čita, kaže, bez obzira da li su dela savremenih pisaca ili klasika.

Sajamske tribine su završene porukama dva pisca. Poezija i humor najvažniji su Vladimiru Pištalu. Kecmanović kaže: “Pišem knjige kakve bih voleo da pročitam”.

Moderator Sonja Milovanović