Sajamsku subotu obeležio je Sajmon Sibag Montefjore, britanski istoričar i pisac, najveća zvezda ovogodišnjeg praznika knjige u Beogradu.
Njegove knjige prevedene su na četrdeset osam jezika. Publika ga je nagradila vrhovima svetskih bestseler lista, a stručna javnost prestižnim priznanjima.
Delo: Staljin, Dvor crvenog cara dobilo je Britansku nagradu za istorijsku knjigu godine; Mladi Staljin priznanje Kosta za najbolju biografiju LA Tajmsa za biografiju; nagradu Bruno Krajski i francusku Veliku nagradu za političku biografiju; Jerusalim, Biografija proglašena je knjigom godine u izboru Jevrejskog literarnog saveta SAD i ovenčana je nagradom Venđin u Kini; knjiga Romanovi: 1613–1918 dobila je italijansku nagradu Lupikaja tel Teričio; Moskovska trilogija proglašena je političkim romanom godine.
Pred publikom beogradskog sajma je njegovo epohalno delo Svet – porodična istorija, savremena i originalna istorija sveta, a danas je bio i sam Montefjore. Susreo se sa čitaocima, novinarima, potpisivao knjige, učestvovao na tribini.
“Počastvovan sam što sam u Srbiji i na beogradskom sajmu knjiga pričam o svojim delima. To je ostvarenje mog dugogodišnjeg sna”, kazao je Montefjore na početku tribine.
Knjigama Pisma koja su promenila svet i Govori koji su promenili svet ulazimo u skriveni svet careva i kraljeva. Autor kaže: “Istraživao sam Romanove i pronašao obilne zbirke pisama careva ljubavnicama, a, u širem smislu, istoričari su proučavali 500 godina i imali sreće jer se mnogo pisalo i tako saznajemo o tajnim životima vođa. Danas samo možemo da nagađamo na osnovu onoga što se objavi, i uglavnom nije tačno. A imamo stotine pisama pisanih Staljinovom rukom. Tačno znamo šta je mislio. Tužno je što je nestalo pisanje pisama. Širenjem telefonske mreže 50-ih godina prošlog veka nestaje pisanje pisama, sa pojavom elektronske pošte izumiru, a pritom nisu ni bezbedna ni pouzdana”.
Knjiga Jerusalim, Biografija je retka biografija grada. Izazov je bio neutralno je ispripovedati, u stvari, ispisati širu istoriju Bliskog istoka. Ni izraelsku ni antiizraelsku. To je prvi pokušaj da se istorija prikaže kroz dva narativa obe strane. To je dužnost istoričara posebno u tom slučaju.
Ni sam ne zna kako stigne da napiše toliko obimnih knjiga. Kaže: “Samo polovično sam radoholik, a drugom polovinom lenjivac. Kada imam projekat usredsredim se na to. Novi način i novi pravac u delu Svet bio je veliki izazov koji me je skoro ubio, još se oporavljam. Ovo je u stvari porodična istorija”.
Knjiga je rezultat 30-to godišnjeg istraživanja, doživeo je mnoge događaje i upoznao mnoge ličnosti. Za istoričare je gledanje iz prve ruke najvažnije, smatra Montefjore. Drugi deo je neprestano čitanje, put ka što originalnijem izvoru.
“Počinjem da pišem tek kad završim istraživanje i pišem na vrlo čudan način. U zamahu, bez zaustavljanja, provere. To dolazi posle…. Slušam glasno rok, napravio sam i plej listu. To je prva lista najboljih istorijskih pesama”.
“Engleski stil pisanje istorije je naučni, ali pišem za širi krug koji ne mora da zna istoriju. Svaku knjigu prerađujem tri puta, želim da je napišem najlepše moguće. Tako sam bio u Sikstinskoj kapeli i u Aja Sofiji čitavu noć”.
Mnogo je moćnih porodica u ovoj knjizi, ali i lekara, robova, čak je tu i dželat. “Budimo iskreni, sve porodice prožete su zavišću. Sve naše porodice su mini dinastije. One su gnezdo topline i medveđa rupa zavisti i održavaju život društva. One su univerzalne i jedinstvene u isto vreme”.
Sve počinje od tragova stopala u Istočnoj Engleskoj koji su 850 i 950 hiljada godina stari. Ti tragovi su najstariji koji prikazuju porodicu, ali nisu najstariji na svetu. To je savršeno mesto da se započne knjiga.
Istoriju i individualni svet povezuje kultura i istorija društva u jednu nisku i to je posao istoričara. Od praistorijske porodice do Trampovih i drugih poznatih porodica danas. Od kamenog doba do doba dronova – to je kao tapiserija.
“U zaključku predviđa”, kaže, “narednih 20 godina”.
Kaže i koja je porodica najmoćnija u istoriji. To je porodica Kim. Ona ima porodični nuklearni arsenal.
Moderator Dragana Kovačević, prevodilac Nenad Dropulić
