Сајамску суботу обележио је Сајмон Сибаг Монтефјоре, британски историчар и писац, највећа звезда овогодишњег празника књиге у Београду.

Његове књиге преведене су на четрдесет осам језика. Публика га је наградила врховима светских бестселер листа, а стручна јавност престижним признањима.

Дело: Стаљин, Двор црвеног цара добило је Британску награду за историјску књигу године; Млади Стаљин признање Коста за најбољу биографију ЛА Тајмса за биографију; награду Бруно Крајски и француску Велику награду за политичку биографију; Јерусалим, Биографија проглашена је књигом године у избору Јеврејског литерарног савета САД и овенчана је наградом Венђин у Кини; књига Романови: 1613–1918 добила је италијанску награду Лупикаја тел ТеричиоМосковска трилогија проглашена је политичким романом године.

Пред публиком београдског сајма је његово епохално дело Свет – породична историја, савремена и оригинална историја света, а данас је био  и сам МонтефјореСусрео се са читаоцима, новинарима, потписивао књиге, учествовао на трибини.

„Почаствован сам што сам у Србији и на београдском сајму књига причам о својим делима. То је остварење мог дугогодишњег сна“, казао је Монтефјоре на почетку трибине.

Књигама Писма која су променила свет и Говори који су променили свет улазимо у скривени свет царева и краљева. Аутор каже: „Истраживао сам Романове и пронашао обилне збирке писама царева љубавницама, а, у ширем смислу, историчари су проучавали 500 година и имали среће јер се много писало и тако сазнајемо о тајним животима вођа. Данас само можемо да нагађамо на основу онога што се објави, и углавном није тачно. А имамо стотине писама писаних Стаљиновом руком. Тачно знамо шта је мислио. Тужно је што је нестало писање писама. Ширењем телефонске мреже 50-их година прошлог века нестаје писање писама, са појавом електронске поште изумиру, а притом нису ни безбедна ни поуздана“.

Књига Јерусалим, Биографија је ретка биографија града. Изазов је био неутрално је исприповедати, у ствари, исписати ширу историју Блиског истока. Ни израелску ни антиизраелску. То је први покушај да се историја прикаже кроз два наратива обе стране. То је дужност историчара посебно у том случају.

Ни сам не зна како стигне да напише толико обимних књига. Каже: „Само половично сам радохолик, а другом половином лењивац. Када имам пројекат усредсредим се на то. Нови начин и нови правац у делу Свет био је велики изазов који ме је скоро убио, још се опорављам. Ово је у ствари породична историја“.

Књига је резултат 30-то годишњег истраживања, доживео је многе догађаје и упознао многе личности. За историчаре је гледање из прве руке најважније, сматра Монтефјоре. Други део је непрестано читање, пут ка што оригиналнијем извору.

„Почињем да пишем тек кад завршим истраживање и пишем на врло чудан начин. У замаху, без заустављања, провере. То долази после…. Слушам гласно рок, направио сам и плеј листу. То је прва листа најбољих историјских песама“.

„Енглески стил писање историје је научни, али пишем за шири круг који не мора да зна историју. Сваку књигу прерађујем три пута, желим да је напишем најлепше могуће. Тако сам био у Сикстинској капели и у Аја Софији читаву ноћ“.

Много је моћних породица у овој књизи, али и лекара, робова, чак је ту и џелат. „Будимо искрени, све породице прожете су завишћу. Све наше породице су мини династије. Оне су гнездо топлине и медвеђа рупа зависти и одржавају живот друштва. Оне су универзалне и јединствене у исто време“.

Све почиње од трагова стопала у Источној Енглеској који су 850 и 950 хиљада година стари. Ти трагови су најстарији који приказују породицу, али нису најстарији на свету. То је савршено место да се започне књига.

Историју и индивидуални свет повезује култура и историја друштва у једну ниску и то је посао историчара. Од праисторијске породице до Трампових и других познатих породица данас. Од каменог доба до доба дронова – то је као таписерија.

„У закључку предвиђа“, каже, „наредних 20 година“.

Каже и која је породица најмоћнија у историји. То је породица Ким. Она има породични нуклеарни арсенал.

Модератор Драгана Ковачевић, преводилац Ненад Дропулић