Земља почасни гост

Од 2002. године Београдски сајам књига има и свог почасног госта – земљу чија се књижевност и издавачка продукција посебно презентују. Земља почасни гост добија истакнуто место на Сајму књига у Хали 2А. На свом штанду, као и у сајамским салама за промоције, почасни гост има могућност да представи своје издаваштво и културу, у оквиру програма сусрета са ауторима, на предавањима и стручним семинарима.

Почасни гост је у прилици да на Сајму представи ауторе из своје земље, преводиоце, издаваче, дистрибутере, као и све оне који су на различите начине у вези са књигом. Успостављање снажних и живих културних веза један је од најважнијих циљева манифестације, и у том смислу, институција почасног госта изузетно је значајна.

Досадашњи почасни гости били су: Норвешка (2002), Канада (2003), Француска (2004), Велика Британија (2005), САД (2006), Италија (2007), Јапан (2008), Грчка (2009), Шведска (2010), португалски језик (2011), Мађарска (2012), Пољска (2013), Кина (2014), Руска Федерација (2015), Исламска Република Иран (2016), Немачка, Аустрија, Швајцарска и Лихтенштајн, земље немачког говорног подручја (2017), Краљевина Мароко (2018), Арапска Република Египат (2019), Румунија (2022), Француска (2023), Република Куба (2024) и Република Кипар (2025).

Почасни гост 2026. године је Република Тунис.

Госпођо Јелена Медаковић, секретар Секретаријата за културу града Београда,

Господине Александре Ивковићу, заменик директора Комерцијалног сектора Међународног Сајма књига у Београду,

Госпођо Слађана Илић, уредница програма 69. Међународног Сајма књига у Београду,

Даме и господо представници медија,

Даме и господо,

Најпре желим да се захвалим Управи Међународног Сајма књига у Београду на овом позиву и на поверењу указаном Тунису.

Велика нам је част и изузетно смо поносни што смо земља партнер на овој престижној манифестацији.

Данас је Тунису указана оваква част захваљујући изванредном цивилизацијском наслеђу, обликованом кроз векове и сусрете многих култура и народа. Од Картагине до Каируана, од Медитерана па све до дубина наше арапско-муслиманске баштине, наша земља увек је била земља знања, стваралаштва, размена, гостопримства и отворена према свету.

Овај позив такође је прилика за истицање пријатељских веза које уједињују Тунис и Србију. Овогодишње учешће има јединствену симболику будући да осликава обележавање 70 година од успостављања дипломатских односа између Туниса у Србије.

Седамдесет година пријатељства, дијалога и сарадње које желимо да прославимо и да истакнемо све што дубоко повезује наша два народа: њихову љубав према култури, знању и преношењу знања.

Данас, ово пријатељство огледа се нарочито кроз књиге и књижевност, које отварају вредан простор за дијалог између двеју култура, простор за међусобно откривање културне баштине и за размену искустава и имагинаријума. Кроз речи, текстове и дела, Тунис и Србија настављају да плету везе између својих народа и да оживљавају однос заснован на отворености, међусобном поштовању и богатству културних размена.

Припрема програма учешћа Туниса на Сајму књига био је тежак задатак. Наспрам богатства културне баштине Туниса, прави изазов лежао је у састављању програма који је уједно веран приказ разноликости наше књижевности и живописности нашег уметничког израза.

У томе духу Министарство културе из Туниса, под управом Њене Екселенције Госпође Министарке Амине Срарфи, установило је садржајан и разноврстан програм, смишљен да пружи увид у најживље и најрепрезентативније аспекте туниске културе.

Желели бисмо да наше учешће не буде само одраз туниске културе, већ да буде истински позив на откривање, сусрет и дијалог наших двају народа, кроз универзални језик који култура представља. Намеравамо да ово буде јединствена прилика да се истакне заједничка историја која уједињује Тунис и Србију, и да подсети на једно важно поглавље наше прошлости, да буде сведок веза солидарности и људскости међу нашим двама народима.

Због тога смо посебно место посветили важној епизоди из Првог светског рата, када је Тунис, а превасходно град Бизерта, пружио уточиште српским војницима између 1916. и 1919. године.

Почев од 24. октобра, у Народној библиотеци Србије биће документарна изложба под називом Срби у Тунису, 1916-1919, коју ће заједнички отворити Госпођа Министарка културе из Туниса Амина Срарфи и Госпођа Јасмина Нинков, директорка Народне библиотеке Србије.

У истом духу, 26. октобра, са почетком од 16 часова, у конференцијској сали Васко Попа, одржаће се семинар под називом Тунис, Земља гостопримства, посвећен историјским везама између наша два народа за време Првог светског рата.

Током семинара одржаће се представљање дела Бизерта у Великом рату: Склониште за Србе (1916-1919), у присуству аутора туниског историчара Др Алија Ајта Михубија, преведеног на српски језик посебно за потребе учешћа Туниса на овом издању Сајма.

Најзад, ово пријатељство употпуниће свој израз током вечери 24. октобра, у Народном позоришту у Београду, кроз музику и плес, туниско-српску представу у организацији Амбасаде, која окупља Симфонијски оркестар из Картагине и Културно-уметничко друштво Севојно, прослављајући 70 година од успостављања дипломатских односа Туниса и Србије.

Наше учешће није ограничено само на представљање дела и публикација. Пружићемо такође и шири простор за дијалог и културну размену кроз програм који повезује књижевност, арапску калиграфију, изложбе, сусрете, филм и уметничке манифестације.

Књижевност ће, природно, заузети централно место у овом програму. Дана 27. октобра, одржаће се предавање Професора емеритуса Мансура Менија посвећено туниској књижевности француског израза.

Дана 28. октобра имаћете прилику да присуствујете предавању под називом Филозофија у Тунису : између теорије и праксе, које ће одржати професор филозофије Фати Трики, специјалиста за политичку филозофију, који позива на истраживање филозофске мисли у туниској култури.

Истог дана, 28. октобра, посетиоци ће имати прилику да присуствују излагању посвећеном туниским локалитетима који су уписани на Листу Унескове светске културне баштине, а којих има десет, који сведоче о богатству историје и културе наше земље.

Сутрадан, 29. октобра, одржаће се сусрет посвећен Разноликости туниских романескних израза, који открива различите облике савременог туниског романа. На њему ће говорити Господин Мохамед Ајса Бен Ел Медеб, туниски писац, романсијер и новелиста.

Истога дана моћи ћете да присуствујете једној сеанси која повезује поезију и музику и осликава тесне везе између ова два уметничка израза. Водиће је Господин Ахмед Шакер Бен Даја, који је недавно постао директор Песничких дана Картагине.

Позивам вас да посетите туниски павиљон, а нарочито 24., 25. и 26. октобра, када ћете имати прилику да учествујете на радионици туниске калиграфије и да откријете ову стару вештину, која лепотом покрета даје писању уметничку вредност.

Најзад, 28., 29. и 30, октобра, туниски филм добиће своје место, кроз тродневне пројекције које ће српској публици омогућити да открије богатство филмског стваралаштва, као и многобројне призоре туниског друштва, његове историје и савремене реалности.

Пројекције краткометражних филмова одвиће се 28. и 29. октобра у сали Етнографског музеја у Београду, с тим што ће 28. октобар бити посвећен дечијем филму. Српска публика 30. октобра у Југословенској кинотеци моћи ће да погледа туниски филм редитељке Каутер Бен Ханија, са преводом на српски језик, чиме он постаје доступан локалној публици.

Овим пројекцијама туниска култура превазићи ће зидове Сајма и бити доступна публици у самом срцу Београда.

У нашем програму важно место заузима дете. Стога желимо да посветимо посебну пажњу млађој публици јер верујемо да култура и читање играју кључну улогу у одрастању, машти и напретку нових нараштаја.

Тако ће 25. октобра наш павиљон посветити један читав дан теми Књига и Дете, са активностима које треба да пробуде радозналост међу најмлађима и да их заинтересују за читање. Када је реч о 28. октобру, биће посвећен дечијем филму, кроз пројекције намењене за млађу публику.

Како бисмо омогућили посетиоцима да заиста доживе имерзивно и интерактивно искуство, откривајући Тунис, његово наслеђе и богату културу на један потпуно несвакидашњи начин, у туниском павиљону на располагању ће им бити наочаре за виртуелну реалност.

Верујемо да су превођење и доступност туниске књижевности у Србији од великог значаја. Стога су на српски језик преведена четири дела са арапског језика (Приче непознатог човека, Елиса, Ајшина наногица и Ханибал), као и једна књига са француског језика (Тунис, моје благо), омогућивши на тај начин српској публици, укључујући и најмлађе читаоце, да читају туниска дела и да откривају нашу културу кроз наше писце и текстове.

Кроз ове разноврсне активности, желимо да својим учешћем створимо јединствен простор за откривање и дијалог, у ком књижевност, мисао, наслеђе и уметност доприносе зближавању наша два народа.

Указати овакву част Тунису значи допустити посетиоцима Сајма да открију културу са много лица, наследницу вишевековне историје која је у сваком тренутку отворена савременом свету.

Осим активности предвиђених програмом, позивам вас и да откријете Тунис кроз сам павиљон, који су осмислиле две жене архитекте из Туниса, а који осликава нашу земљу у свем њеном богатству и разноликости.

На њему ћете пронаћи амблеме нашег материјалног и нематеријалног наслеђа, превасходно традиционалне занатске творевине и археолошке приказе који сведоче о далекосежности наше историје. Дрво маслине, симбол који је дубоко укорењен у наш идентитет, заузеће важно место, подсећајући тако на нашу повезаност са земљом, традицијом и медитеранским наслеђем.

Обећавамо вам право путовање у срце Туниса: путовање кроз његову историју, традицију, боје и знања, али и кроз културу која је жива, широкогруда и која гледа у будућност.

Надамо се и да ће ово учешће отворити нова врата сарадње између књижевника Туниса и Србије, нарочито у области превођења, издаваштва и размене књижевних дела.

Желела бих, најзад, и да изразим огромну захвалност Министарству културе Републике Србије, на његовој издашној подршци и пратњи у припреми туниског учешћа на овој престижној манифестацији. Његова подршка сведочи о значају који наше две земље придају културној сарадњи и ојачавању пријатељских веза.

Желим и још једном да се најискреније захвалим Београдском сајму, а пре свега његовом директору, Господину Николи Банковићу, као и његовом тиму, за пријемчивост, доступност и драгоцену сарадњу током припрема нашег учешћа.

Желим и да поздравим све партнерске институције, пре свега Народну библиотеку Србије, Народно позориште у Београду, Југословенску кинотеку и Етнографски музеј у Београду, који су нас подржали у реализацији различитих активности нашег културног програма.

Такође сам захвална и свим српским и туниским партнерима који су подржали реализацију овог пројекта, а нарочито Издавачкој кући Партенон, која је омогућила превод и објављивање туниских дела на српском језику, омогућивши тако да наша књижевност постане доступнија српској публици.

Хвала вам, драги новинари, што сте данас овде и што изражавате интересовање за културу, дијалог између народа и зближавање наших двеју земаља. Рачунам на вас да ћете проширити програм нашег учешћа и позвати публику да открије Тунис, његово културно богатство и разноврсност његовог наслеђа кроз наш павиљон и бројне активности током трајања манифестације.

Хвала вам на пажњи.