Počeo 68. Međunarodni beogradski sajam knjiga: Tvoja nova priča

U subotu, 25. oktobra 2025. godine, u 18 časova, u Hali 2 Beogradskog sajma, svečano je otvorena najreprezentativnija književna manifestacije u ovom delu sveta – 68. Međunarodni beogradski sajam knjiga.

Pod sloganom „Tvoja nova priča“, više od 400 domaćih i inostranih izdavača, pisci, posetioci i svi drugi poštovaoci književnosti i svih univerzalnih vrednosti književnog stvaralaštva, moći će da u halama 1, 1A, 2A i 4 uživaju u lepoj reči i brojnim sajamskim programima sve do nedelje 2. novembra, nastojeći da dokažu da je „tvoja nova priča“ i moja, naša, zajednička.

Zemlja počasni gost ove godine je Republika Kipar, koja će predstaviti svoju tradiciju i kulturnu raznovrsnost – dela naučnika, pisaca, pesnika i umetnika. Tokom manifestacije publici će se predstaviti kiparski književnici Antonis Georgiou, Eftihija Panajotu, Elias Epifaniju, Maria A. Ioanu, Pantelis Vuturis, Stavros Hristodulu, Stela Voskaridu.

Pored Kipra, zemlje počasnog gosta, na 68. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga učestvuju i Rumunija, Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina (Republika Srpska), Italija, Grčka, Nemačka, Švedska, Belorusija, Rusija, Iran, Gruzija, Maroko, Tunis i naravno Srbija.

Literatura različitih inostranih izdavača biće predstavljena i na štandovima distributerskih kuća u hali 4.

Svečano proglašavajući početak rada ovogodišnjeg Sajma knjiga, istoričar Čedomir Antić bio je veoma nadahnut u hvatanju trenutka u kojem se ova globalno uvažena manifestacija dešava:

„Uvažene dame i gospodo,

Ne znam šta je za mene veća čast. Da li, što posle četiri decenije dolazaka na ovaj sajam i slušanja mojih prethodnika, sada stojim pred vama… Ili što imam tu čast da, odmenim nažalost odsutnog barda srpskog pesništva, našeg živog velikana, Ljubivoja Ršumovića.

Ršumović je jednog davnog dana u stihu izneo veruju svih istinskih umetnika i rodoljuba našeg Sveta. Učinio je to u stoleću svetskih ratova, najvećih građanskih sukoba, veku Holokausta, Hlodomora, tragedije Konga, silovanja Nankinga, Hirošime, eskadrona smrti, stoleću NDH… Srpski velikan rekao je:

Domovina se brani knjigom
i pesmom o nebu
sestrinom suzom i majčinom brigom
i onim brašnom u hlebu.

Domovina se brani lepotom
i čašću i znanjem
domovina se brani životom
i lepim vaspitanjem.

Sve je to naš srpski i beogradski, južnoslovenski, balkanski i svetski Sajam knjiga: reč i slovo narodno; njihov nebeski domet; suza mučenika; briga onih koji ostaju i vrhunac lepote jedne kulture i svih onih koje dolaze u miru da joj sebe predstave i sa njom se upoznaju; i lepota i znanje i čast bez kojih svi oni nemaju smisla. I identitet koji je život pa se istim i brani.

Sajam knjiga naša je tradicija. Mesto svega što imamo, pa i politike. Mi smo narod čije su knjige gorele: 1459, 1813, 1914, 1941, 1944, 1945, 1971, 1991, 1995, 1999, 2004. godine… Ipak, od onog vapajućeg iz pustinje – glasa velikog Dositeja Obradovića – „Knjige, braćo, knjige… a ne zvona i praporci“ – do grčevitog spasavanja Jevanđelja kneza Miroslava strašne 1915. istorijski smo svedoci trijumfa prosvete jednog naroda u samo dva pokoljenja.

Za nas su knjige svetlost u noći i Mejsfildova zvezda prema kojoj se brodi…

I zato je ovaj naš knjiški sabor sličan Olimpijskim igrama drevnih Jelina, koji su se i zaraćeni na njima u miru okupljali da slave veličinu bogova, snagu ljudi i uzvišenost čovekovog duha. Zato je kontinuitet ovog našeg rada važan. On nas podseća na sve žrtve i greške Čovečanstva i na činjenicu, koju je prvi primetio Hajne, da je plamen koji guta knjige isti onaj na kome će uskoro goreti ljudi.

I upravo je ove godine dobro i prigodno što je Kipar gost našeg sajma knjiga. Zajednička nam je prošlost ratova koji traju u svim dimenzijama, a moguće im je suprotstaviti samo književnost i umetnost. Unutrašnja previranja koja su deo kulture. Sudbina malih naroda i dalje je uznemirujuće slična. Istorija se kao i uvek i ponavlja i rimuje, a posebno narodima na granicama.

U duhu uverenja da je građanski mir neophodan preduslov dostizanja i očuvanja narodne slobode – spoljne i unutrašnje. U želji da srpski narod živi dok je Sveta i veka, a sa njime naši susedi bliži i dalji – prijatelji kao Kiprani kao i oni koji to možda nisu – ali su deo neophodne raznolikost Sveta. A ta dugovečnost i značaj nemogući su bez knjige.

Sa nadom da nas čekaju bolje, slavnije i plodnije godine u slobodi… Proglašavam 68. Sajam knjiga u Beogradu otvorenim.“

U ime zemlje počasnog gosta učesnike Sajma je pozdravio Kirjakos Haralambidis, književnik, pesnik, akademik, dobitnik brojnih međunarodnih priznanja, prevođen na petnaestak svetskih jezika.

„Dame i gospodo,

Osećam radost i čast što sam danas sa Vama, a istovremeno i pred ovolikim mnoštvom knjiga, za koje osećam da se i one same raduju i potajno osmehuju zbog svečanosti koja se održava u njihovu čast. Suprotno ustaljenoj frazi „jedna slika vredi hiljadu reči“, knjige veoma dobro poznaju jezgrovitu snagu reči. U ovom trenutku čujem njihov snažan glas, koji traži nazad svoja ukradena prava i insistira na tome da i jedna reč može vredeti hiljadu slika. Pred tolikim svedocima kao što su knjige, to treba da nam bude na umu. Možda ovo predstavlja pročišćenje i protivtežu u doba potpunog zasićenja slikama, gde prevlast slike preti samom ljudskom licu i izobličava smisao njegovog postojanja. Nobelovac, pesnik Odiseas Elitis, kaže na jednom mestu otprilike ovako: „Pazite na moja usta. Od njih zavisi spasenje sveta.“ To znači da reč poseduje ključ spasenja, naravno, pod uslovom da je poetski satkana. Zato sam i ja jednom dao jednoj zbirci pesama naslov „Na jeziku tkanja“, smatrajući da su stvari ovoga sveta međusobno satkane, usklađene, te da zajednički odzvanjaju dobijajući opipljiv oblik. Reči nisu nešto što ispari u vazduhu. One ostaju kao energija i nakon što budu izgovorene. U tom smislu, vidim ih kao nešto što ima zapreminu i težinu, osećam ih hrskave na svome nepcu, osećam njihov miris, dodirujem ih i smatram ih materijalnim. Mogao bih reći da ovo proističe i iz same težine istorije, koja svakoga od nas, tamo na Kipru, ali i vas ovde u Srbiji, čini odgovornim pred rečima, pred materijom od koje je satkano naše postojanje i naš suštinski identitet.

Očigledno je da lingvisti reč otadžbina shvataju kao pojam koji se prevashodno određuje jezikom, a ne strogim geografskim okvirom. Nesumnjivo, ne greše. Jezik je temeljni element identiteta, naročito za nas sa Kipra, gde je veliki deo naše otadžbine i dalje okupiran, s tragičnim posledicama tako da se karakter tog mesta sistematski izobličava. Ne znam koliku snagu može imati otpor posredstvom reči, međutim ostaje dužnost književnika da iznova pronalazi način da oživi reči, koji odgovara spoljašnjoj i unutrašnjoj estetici. Biti spasilac reči, a preko njih i čuvar pravde i istine, nešto je što opravdava i sam duhovni poredak – ustav, da tako kažemo, duše. To, govoreći pesničkim stilom, čini čeličnom njegovu osetljivost – i neka se to ne smatra paradoksom ili oksimoronom. Osetljivost je duhovna snaga, ona otvara izvore senzibiliteta, „u slabosti se usavršava“. Gete je, uostalom, govorio da je najplemenitiji element čoveka drhtaj njegove duše, što znači da duša poseduje neograničene mogućnosti plemenitosti i razlikovanja dobrog i lepog. Sam govor, koji se u pisanom obliku iskazuje u svakojakim knjigama, predstavlja stalnu potvrdu znanja i istine, ali može skliznuti i u njihovu izopačenost, u zavisnosti od prirode robe i bezdane duše čitaoca.

Prirodne zakone života je zaista protivprirodno narušavati. Nasuprot tome, izabrana osetljivost ima blagodat da narušava ustaljene principe i uvodi novo shvatanje sveta, jedan vitalni preokret, izvan kruga ograničenja. Upravo na tome se zasniva plodotvorna uloga stvaralačkog bekstva.

Nadajmo se, dakle, da je današnje okupljanje nas i knjiga na ovom mestu rezultat neke vrste bekstva od onoga što je uobičajeno i standardno. Da donosi nadu da kultura može učiniti svet boljim mestom. Da zemlje male po broju stanovnika i moći, kao što je Kipar, koji je ove godine počasni gost ovog Međunarodnog sajma knjiga, stoje u obrnutoj srazmeri sa svojim duhovnim i suštinskim snagama, zahvaljujući snazi reči.

Mila kiparska zemlja, to mitsko ostrvo koje je stvorilo Afroditu, uspeva da uravnoteži lepotu i kontrolu svoje duše, prolazeći kroz četrdeset talasa geografskih i istorijskih potresa. Svest o ulozi u zbivanjima na međunarodnom planu uvećava njenu odgovornost da bude prisutna u svetskim dešavanjima, izražavajući svoju reč plemenitim i vaseljenskim duhom.

Srdačno Vam se zahvaljujemo što nam na ovom sajmu pružate priliku da to ostvarimo u praksi“.

Na najposećenijem sajmu knjiga u regionu, tradicionalno će učestvovati najveći domaći, kao i brojni inostrani izdavači i pisci, teoretičari, urednici, likovni urednici, prevodioci, kritičari, bibliotekari…. Tokom devet sajamskih dana čitaoci će moći da po sajamskim cenama obnove biblioteke najnovijim naslovima domaćih i inostranih izdavačkih kuća, ali i uvek aktuelnim klasicima srpske i svetske književnosti i antikvarnim knjigama.

Ono što ovaj događaj čini posebnim jeste atmosfera – susret ljubitelja knjige svih generacija, miris novih izdanja, razgovori sa piscima i osećaj pripadnosti velikoj kulturnoj zajednici. Svake godine, Beogradski sajam knjiga podseća koliko su knjige važne za očuvanje identiteta, znanja i duha jednog naroda.

Kao i ranijih godina, očekuje se veliki broj učesnika iz zemlje i inostranstva, a svaka zemlja gost ima priliku da predstavi svoje autore, izdavaštvo i književnu tradiciju. Time Beograd, makar na tih nekoliko dana, postaje glavni grad knjige u ovom delu Evrope – mesto gde se ukrštaju jezici, ideje i kulture.

Beogradski sajam knjiga nije samo izložba izdanja, već simbol trajne ljubavi prema reči, mesto susreta i inspiracije, dokaz da knjige i dalje imaju moć da menjaju svet – tiho, ali nepokolebljivo.

Bogat prateći program odvijaće se u salama za prezentacije i na štandovima izlagača.

Ovogodišnji Sajam knjiga je mesto susreta savremenih pisaca i ideja koje preispituju svet u kojem živimo – od digitalnog doba i kulturnih promena do novih oblika čitanja i pisanja. U programskom fokusu biće autori iz Srbije i sveta, aktuelne teme stvaralaštva i društveni konteksti koji oblikuju književnost današnjice.

Pored predstavljanja autora sa Kipra, zemlje počasnog gosta, i brojnih programa koje pripremaju izdavači i izlagači, tokom Sajma biće realizovane desetine tribina, razgovora i panela.

Ovogodišnji gosti iz inostranstva su Ali Fenik (Holandija/Velika Britanija) i Dženi Kolgan (Škotska), sa kojima će se razgovor voditi o ulozi pisca u savremenom svetu, odnosu tradicije i savremenosti, kao i o načinu na koji čitaoci, u doba hiperprodukcije, odabiraju naslove, omiljene pisce i knjige.

Posetioce očekuju četiri tematske programske celine:

• „Čarobna šuma“ – posvećena književnosti za decu i mlade, povodom 110 godina od rođenja Branka Ćopića. Naši najmlađi posetioci imaće priliku da učestvuju u programima u kojima će se družiti sa našim poznatim piscima za decu i mlade.
• „Pevam danju, pevam noću“ – poetski program inspirisan stihom Branka Radičevića, u godini kada obeležavamo 200 godina od njegovog rođenja. Program obuhvata niz razgovora, panela i tematskih sesija u kojima će učestvovati istaknuti profesori književnosti, književni teoretičari, kritičari i nagrađivani savremeni srpski pesnici.
• „Mostovi reči“ – omaž Ivi Andriću, u godini u kojoj obeležavamo pola veka od njegove smrti, osmišljen kao putovanje kroz njegovu prozu i prozu naših savremenika kao kroz prostor u kojem se susreću kultura, poetika i ljudsko iskustvo.
• „Granice stvaralaštva“ – razgovori o čoveku, mašini i kreativnosti u doba veštačke inteligencije i novih medija.

Panel diskusije i razgovori tretiraju temu uloge pisanja, čitanja i umetnosti u društvu koje je već zakoračilo u postdigitalnu epohu koja nije samo tehnološka promena, već kulturni i filozofski okvir novog načina stvaranja, čitanja, razmišljanja i komunikacije.

Prateći program Sajma biće obogaćen i izložbama koje na poseban način uokviruju ovogodišnje jubileje i teme:

• „Andrić, priča ostaje“, autor Marjan Marinković, hala 1A, Klub „Ivo Andrić“;
• „Vedrine i sete Branka Ćopića“, autorka Olga Krasić Marjanović, hala 1A;
• Dragomir Bojanić Gidra „Pazi, snima se!“ (1933-1993), autor Slavko Stepanović, hala 2A;
• Pipi Duga Čarapa, štand Ambasade Švedske, hala 2A;
• „Između redova“, štand Ambasade Švedske, hala 2A.

Kroz ove programe Sajam knjiga nastavlja da bude živo mesto dijaloga, razmene i inspiracije, gde se susreću različite generacije čitalaca i stvaralaca, a knjiga ponovo postaje središte kulturnog života.

Tradicionalni „Školski dan“ na 68. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga biće organizovan u četvrtak, 30. oktobra. Školski dan je namenjen organizovanim posetama učenika, nastavnika, školskih bibliotekara, studenata i profesora. Izdavači za školski dan pripremaju posebne programe namenjene mlađim i starijim školarcima, kao i njihovim učiteljima i predavačima.

Dani za porodičnu posetu su ponedeljak i utorak, 27. i 28. oktobar. Tada će cela porodica moći da poseti ovu manifestaciju sa jednom kupljenom porodičnom ulaznicom.

I ove godine će biti dodeljene nagrade i ocenjena godišnja izdavačka produkcija u više kategorija:

• izdavač godine,
• izdavački poduhvat godine,
• dečja knjiga godine,
• nagrada za izdavača iz dijaspore i regiona na srpskom jeziku,
• posebno priznanje za doprinos u oblasti nauke,
• specijalno priznanje za izdavača, knjigu ili strip,
• nagrada „Bogdan Kršić“ za najlepšu knjigu,
• nagrada za najlepšu dečju knjigu, specijalno priznanje za mladog dizajnera…

Za nagrade konkurišu svi izdavači učesnici Sajma knjiga iz Srbije (osim kada je u pitanju nagrada za izdavača iz dijaspore), automatski – samim učešćem na manifestaciji.