Pojam „patetika“ je grčkog porekla, nastao je od reči pathetikos. Opisuje osobu koja je strasna, osećajna, dirljiva, ganuta, uzbudljiva, ona koja izaziva uzvišena osećanja, snažna, dostojanstvena, svečana, koja izražava strast (na grčkom – patos, glasi zvanično objašnjenje podsetili su učesnici razgovora). Međutim, na engleskom jeziku pridev „pathetic” ima sasvim suprotno značenje i znači – jadno / bedno. Dakle, taj pojam definisan je negde krajnje pozitivnim odrednicama, u kolokvijalnom govoru, ali značenje je često potpuno drugačije – pridevi iz definicije u lažnom značenju (lažno strastan, lažno osećajan, lažno dirljiv, lažno dostojanstven, lažno snažan itd.).
U svakodnevnom životu, i našem okruženju, ljudi patetiku povezuju posebno sa odnosima u ljubavi. Definišu je kao emotivno preterivanje u kazivanju emocija, koje uglavnom prerasta u kič. Na te definicije podsetili su učesnici programa i započeli su, kako su rekli, pesničku igru, mini radionicu. Prvo su čitali stihove koji lako mogu da se podvedu pod patetično, mada su uzvišeni. Teme o ljubavi, svetu, molitvi. „O ljubavi se piše 6 hiljada godina, a opet je potrebna posebna veština da ti stihovi ne budu proglašeni patetičnim u najgorem smislu“, saglasili su se. U drugom delu programa poete su krenule u „kontraofanzivu“, kako su definisali stihove koji nikako ne mogu pod odrednicu patetično. U svakom slučaju odlični stihovi pod sajamskim halama na Savi.
Učesnici: Vojislav Karanović, Zvonko Karanović, Bata Milanović, moderator Milomir Gavrilović
