• “Biti pisac u maloj zemlji je izazov. Ja sam postavio sebi cilj da živim od književnosti pre svoje 40-te godine. I uspeo sam”, rekao je Tordo. Već je imao dovoljan broj knjiga da živi od pisanja. To zavisi od volje da se uspostavi trajna veza sa publikom, smatra. Važan je redovan kontakt. “30 do 40 posto vremena pišem, ostatak koristim za promociju, kao što pevači idu na nastupe, na koncerte”, kaže Tordo.

    Ni Bazdulj ni Tordo ne pišu o kolektivnom junaku, već se bave pojedincem. Postoji i sličnost između dve kulture, života, kao i povezanost. Više portugalskih knjiga je prevedeno u Srbiji nego u Španiji, recimo.  Zajedničko je da je teže autorima iz rubnih zemalja da dođu do prevoda, kažu pisci.

    Postoji i nivo poistovećivanja dve male zemlje okružene velikim zemljama, što je opasno u političkom smislu, smatra Tordo. Socijalistička borba za malog čoveka nas takođe povezuje.

“Dominantna jadikovka o položaju književnosti nije na mestu”, kaže Bazdulj.  Recimo u Bugarskoj ,koja je u Evropskoj uniji, ima mnogo manje knjižara. “Čitava Sofija ima ih manje nego mi u Knez Mihailovoj”, kaže. Naglašava i da naši pisci imaju više prevoda na bugarski, dok ovde znamo samo za tri bugarska pisca.

Bazdulj je ispričao zanimljiv događaj iz Lisabona kada je na poklon dobio majicu zato što je iz Srbije, a prodavac obožava Kusturicu.

“Srbiju je Kusturica promovisao u Portugalu. Takođe srpski fudbaleri koji su igrali u njihovim klubovima”, rekao je portugalski pisac.

Snažnu vezu između dve zemlje ostvaruje kultura, saglasni su učesnici tribine.

Moderator Sanja Milić, prevodilac Jelena Žugić