Mi smo istorijski privilegovani da živimo u vremenu kada se pojavljuje veštačka inteligencija, smatra Stanko Crnobrnja. U bliskoj budućnosti zvaće se superiorna inteligencija, po njegovom mišljenju. Mašina hiljadu puta pametnija od čoveka je na početku razvoja novog sveta. Nama jedino preostaje da osmislimo i usmeravamo taj proces.
Kada je reč o književnosti prisustvujemo sudaru drevne delatnosti stvaranja knjige i sitne, na brzom razvoju zasnovane, veštačke inteligencije. Na granici smo analognog i hiperdigitalizovanog sveta. Kažemo sukob, ali može da bude i simbioza koja će literaturi da pomogne, kao što već literatura pomaže veštačkoj inteligenciji. Naći će se mesto za delovanje koje znači napredak. U tom sudaru apolinijskog i dionizijskog važna je kontrola za dobrobit čoveka.
Mi to novo doba praktično već živimo, kažu učesnici tribine. Primer su pojedini pisci u svetu koji objavljuju 2, 3, 4 romana godišnje. Dovoljan je jedan računar za ono što je mnogo ljudi radilo u renesansi. Prevodioci koriste softvere.
Mnogi smatraju da se ostvaruje predviđanje Žila Verna iz priče o jednoj knjižari u Parizu, Čomski je stvorio osnove kompjuterskog jezika, podsećaju učesnici razgovora.
To što trenutno nema autorskih prava u toj oblasti ne znači da ih neće biti.
Šta će biti s knjigom?
Strah je zajednički imenitelj ove teme. Može li mašina da napiše tekst kao čovek ili bolje od njega? Koja su to književna merila na osnovu kojih procenjujemo vrednost takvog dela?
Broj prodatih primeraka?
Komercijalni roman koji može da se proda, ali da li je to književnost?
Da, mašina skladišti veći broj podataka. Ali veliki pisci su to po emocionalnoj obojenosti, a ne po količini informacija koje poseduju. Ljudska slika sveta ih spaja sa čitaocem.
Sve je to sindrom kočije, saglasni su. Automobil nije samo zamenio konja već promenio svet. Sada se 8 kompanija bore za prevlast, profit dominaciju i uticaj. Na delu je jedan od najgrubljih ataka na postojeći poredak. Neće planeta više biti ista.
Možda će nastati varijanta hibridnog čoveka da spasi ljudski rod, da se razvija sa mašinom i kao stvaralac i kao uživalac.
Početak je kraja knjige kakvu živimo. Papir odlazi. Knjiga jeste roba i samo je mali deo borbe za profit. U svakom slučaju čeka nas tehnološko preimenovanje za koje ne znamo kako će izgledati, zamena nečega nečim.
Čeka nas nešto nepoznato i moramo da mislimo kako da preživimo pod ovom malom kupolom zvanom sajam, kaže Žarko Čigoja.
Filozofija prosvećenosti je svodila čoveka na razum. Sledeća faza je da će čovek postati mašina. „Ko je odlučio?“, pita se Slobodan Vladušić. Neki ljudi imaju moć da to odluče!? Pred nama je otvoreni prostor. Istorija nije matematički zadatak da se zna unapred postupak.
Učesnici: Slobodan Vladušić, Žarko Čigoja, Stanko Crnobrnja, moderator Tamara Vučenović
