sarca

Žiri 66. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga razmatrao je i ocenio izdavačku produkciju u kategorijama za koje se dodeljuju priznanja.Žiri je odlučio da u uži izbor za Izdavača godine u 2023. uđu izdavačke kuće:ZAVOD ZA ZAŠTITU SPOMENIKA KULTURE GRADA BEOGRADA, BEOGRAD,PRAVOSLAVNA REČ, NOVI SADAKADEMSKA KNJIGA, NOVI SADSRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI, BEOGRADKLIO, BEOGRADNagrada za IZDAVAČA GODINE u 2023. dodeljena je izdavačkoj kućiZAVOD ZA ZAŠTITU SPOMENIKA KULTURE GRADA BEOGRADA, BEOGRADZavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda stručnim monografijama unapređuje znanje o nepokretnom kulturnom nasleđu, predstavljajući ga kao živo polje preplitanja uticaja i podsticaja kulturnih, društvenih i političkih procesa. Posebnost i vrednost knjiga koje

Uroš Petrović napisao je knjigu o  svojim strahovima u detinjstvu, o Balkanskoj noći veštica u martu. Plašio se i pesmice o zeki i potoku jer se potok zaledio, a zeka plakao.Da li je strah dobar u knjigama?U kontrolisanim uslovima je dobar jer najmlađi tako uče da se suoče s njim, kažu pisci.Dragana Mladenović je pisala o strahu od mraka, Drakule, tigra, samoće, velike hladnoće, dubine, bombona, visine, strašnih snova, baba roge, batina, rata, kada se svađaju mama i tata i samog straha.Treba razgovarati o tome da bi strah prošao, saglasni su učesnici razgovora. Knjiga treba da pomogne.Vesna Aleksić je pisala

Dva izuzetna književnika, pesnika i prozna pisca, bili su učesnici razgovora. Prisutni su u svim rodovima književnosti. Predstavili su se svojim stihovima umesto klasičnim čitanjem biografija.Tanja Stupar Trifunović je dobitnica nagrade Vasko Popa.„Biografija“ se zove i pesma Enesa Halilovića. On je dobitnik nagrade Ivo Andrić.Nisu prve nagrade koje su dobili, ali samim imenom priznanja kompletiran je niz.„Neka neobičnost prisutna je u tome“, kaže Halilović. “Dobio sam nagrade koje nose imena pisaca čija dela sam čitao još kao dete, zamišljao ih, jurio da ih upoznam“.Nagrade privlače medijsku pažnju. Ali su dobre samo kada ih dobiju autori za dobre knjige, kažu, jer ljudi

Neke tačke uvek postoje oko kojih se zbiraju precizne slike o velikim piscima. Tako je i kada je reč o Crnjanskom.Reprezentativno čitanje Nikole Miloševića je bilo na početku novih čitanja. Delo Miloša Crnjanskog je standardizovano u čitalačkom očekivanju. Ipak, pomera se klatno i svako novo pokolenje daje novu reč. Koliko proširuju horizont razumevanja? Uvek otkrivamo radionicu pisca.Kada čitate Crnjanskog kao student to je jedno čitanje, jedan Crnjanski, kada ga čitate u zrelom dobu to je drugo čitanje, rečeno je u razgovoru.Život je, govorio je, pokvario njegovo delo. Tim okolnostima najviše profitira srpska književnost. To su vrhovi naše književnosti. Motiv nihilizma,

Održan je u terminu  od 21. do 29. oktobra 2023, dan duže u odnosu na prethodna izdanja (ukupno 9 dana);nastupilo je 420 direktnih izlagača (izlagači i  suizlagači), od čega 356 domaćih  izlagača i 64 iz inostranstva;ukupan broj učesnika, koji osim direktnih, obuhvata i indirektne izlagače i zastupljene firme, je 867;Sajam je održan na više od 30.000  m2 bruto izložbenog prostora;održano je 546 programa u organizaciji Beogradskog sajma knjiga i izdavača;pratilo ga je preko 1.200 akreditovanih novinara iz čak 16 zemalja;pored  izdavača iz Srbije, učestvovali su izdavači iz 15 zemalja, au ulozi počasnog gosta, predstavila se Francuska.Naredni, 67. međunarodni beogradski sajam knjiga

Sajamsku subotu obeležio je Sajmon Sibag Montefjore, britanski istoričar i pisac, najveća zvezda ovogodišnjeg praznika knjige u Beogradu. Njegove knjige prevedene su na četrdeset osam jezika. Publika ga je nagradila vrhovima svetskih bestseler lista, a stručna javnost prestižnim priznanjima. Delo: Staljin, Dvor crvenog cara dobilo je Britansku nagradu za istorijsku knjigu godine; Mladi Staljin priznanje Kosta za najbolju biografiju LA Tajmsa za biografiju; nagradu Bruno Krajski i francusku Veliku nagradu za političku biografiju; Jerusalim, Biografija proglašena je knjigom godine u izboru Jevrejskog literarnog saveta SAD i ovenčana je nagradom Venđin u Kini; knjiga Romanovi: 1613–1918 dobila je italijansku nagradu Lupikaja tel Teričio; Moskovska trilogija proglašena je političkim romanom godine. Pred publikom beogradskog sajma je njegovo epohalno delo Svet – porodična istorija, savremena i originalna istorija

“Biti pisac u maloj zemlji je izazov. Ja sam postavio sebi cilj da živim od književnosti pre svoje 40-te godine. I uspeo sam”, rekao je Tordo. Već je imao dovoljan broj knjiga da živi od pisanja. To zavisi od volje da se uspostavi trajna veza sa publikom, smatra. Važan je redovan kontakt. “30 do 40 posto vremena pišem, ostatak koristim za promociju, kao što pevači idu na nastupe, na koncerte”, kaže Tordo.Ni Bazdulj ni Tordo ne pišu o kolektivnom junaku, već se bave pojedincem. Postoji i sličnost između dve kulture, života, kao i povezanost. Više portugalskih knjiga je prevedeno u

Važno za tumačenje Bajčevog dela je pitanje da li postoji razlika u pripovedanju u pričama i u romanima. Svaki put ide korak dalje u svakom žanru, kažu njegovi tumači. Linije osećajnosti i pripovedanja prepoznaju se kao ključne tačke njegove poetike. Takođe su karakteristične teme, samo promišljene na drugi način.Hamam Balkanija je primer za kontinuitet i kako esej može postati dobra priča. Čovek rok en rola, kakav je Bajac, ne može pobeći od liričnosti ni u čemu što stvara.Voli da se igra s kompozicijom i ona diktira mnogo toga. Kompozicija je bila odredište za skoro svaku knjigu. “Nisam želeo nikada da pišem

Na početku razgovora Mihajlo Pantić se setio sebe kao dečaka od 15 godina koji na podsticaj profesorke ide u pozorište. Od tada pamti, gleda i čita dela Dušana Kovačevića. Nije pristalica pasatizma, odnosno mišljenja da je najbolje u književnosti proizvod davnih vremena. I danas, kaže, postoje pisci bez kojih književnost ne bi izgledala kako izgleda.Suočavali su nas sa egzistencijalnim paradoksima Sterija i Nušić. Tradicija nas određuje. Zato je Kovačevićevo stvaralaštvo dvokolosečno. Sublimira iskustvo oba autora.Kovačević je odavno akademska tema od seminarskih radova do doktorata, podseća Pantić.Govorimo o jakosti karaktera. Pamtimo više nego upečatljive likove koje je stvorio. Društveni kontekst u

Dijalog sa savremenicima, sa prethodnicima i drugim kulturama bio je tema razgovora sa dva pisca..Neposredan boravak u drugim kulturama nema jednaku važnost za njih. Pištalu je dug boravak u Americi bio značajan, a smatra da, nažalost, cilj najvećeg dela svetske kulture danas nije da se shvati drugi i drugačiji. Saglasni su da opisivanje samog sebe nije izazov:“Kad pišem nemam u planu dijalog sa drugim kulturama. Ako je književnost autentična to, između ostalog, postoji. Kada je književni junak pripadnik druge kulture uspostavljate dijalog” rekao je Kecmanović.U Americi, kaže, nije mogao da stekne suštinske uvide, saznanja jer popularna kultura ih je već pružila.