sarca

Trajanje književnosti nije moguće bez tumačenja. Ali postoji li tenzija između teksta i interpretacije, pisca i kritičara? Uglješa Šajtinac je ne vidi. Pisac ima kritičara kao nužno zlo i duhovito kaže da ga doživljava kao roditelje koji ga vode kao dečaka kod prijatelja da pokaže kako recituje… Treba, kaže, voditi računa i kada te previše hvale kritičari. Babić smatra da je prekretnica u stvaralaštvu Šajtinca delo Vok on. On kaže i da je lakše pisati o stranim autorima koje ne poznajete lično, a najteže je kada u dobroj knjizi nešto nije umešno izvedeno. Svi su saglasni da je velika odgovornost kritičara kada

Zanimljivo, intrigantno, često teško pitanje pružilo je zanimljive odgovore.Učesnici razgovora bili su autori knjiga koje tematizuju različite probleme sa kojima se susreću mladi.Goran Marković je kao učitelj sakupio iskustva i napisao serijal o odnosu dece prema vršnjacima koji imaju teškoće u razvoju. Da knjige leče dokazuje činjenica da su njegove priče postigle ono što je želeo – izazvale su empatiju, razumevanje, a ne sažaljenje.Magdalena Miković je pisala o sopstvenom iskustvu borbe s anoreksijom i potom se suočila s tabu temom o boravku na psihijatriji. Naslov Plava potiče od asocijacije na hladnu boju, simbol teškog perioda u njenom životu, ali i dokazuje tezu koju

„Poezija je udaranje o zid, a proza opisivanje tog zida“, citat je kojim su pesnici započeli razgovor o temi. Prelazi iz roda u rod, žanra u žanr je prevođenje kao književnost uopšte koja prevodi situacije, smisao, dela s jezika na jezik.Roman je prirodni naslednik epa u kojem je najlakše izraziti duh vremena. Možda je to njegova društvena uloga. Važan i voljen, jer je imitacija života, voajerizam pisca, oživljavanje epohe. Roman nadoknađuje živote kada ne volimo svoje. Ali nije novost da pesnici pišu romane. Granice nisu čvrste. Nisu jasno iscrtane još od 18, 19-og veka. Rilke je napravio značajan korak u

„Nevidljivi ljudi“ kreiraju izgled knjige. Njihova imena u senci su autora, ali je njihov rad važan za susret, komunikaciju sa knjigom. U svakom slučaju odgovor na pitanje „Kako do dobre knjige?“ glasi: teško. Razlog: izdavači. Često radi uštede smanjuju njihov obim pa to utiče i na prelom, prorede, veličinu slova. Kada izdavači nisu isključivo tržišno orijentisani ima prostora za stvaranje dobrog izgleda knjige. Umetničke knjige su pravi prostor za ostvarenje ideja i znanja stručnjaka.Ko se danas bavi oblikovanjem knjige? Na pravi način oni koji kreću od klasične kaligrafije. Naime, studenti prolaze kroz dugotrajan proces jer uglavnom ne znaju ništa o

Koliko je uistinu bitno misliti o knjizi danas najbolji dokaz je rad stručnjaka Instituta za književnost i umetnost.Institut za književnost i umetnost podsetio je na lepu tradiciju objavljivanja zbornika u čast velikih imena koja su svoje znanje ugradili u njegove temelje i istoriju.Bilo je reči, između ostalog, o Međunarodnom naučnom zborniku „NeMIRNA književnost, kultura, ideologija“ posvećenom  dr Vesni Matović, naučnom savetniku, dugogodišnjem rukovodiocu projekta istraživanja srpske književne periodike i nekadašnjem direktoru Instituta za književnost i umetnost. Tematski je koncipiran u skladu sa njenim akademskim angažovanjem i primarnim istraživačkim oblastima i obuhvata naučne studije posvećene književnom stvaralaštvu nastalom u periodu između

Književnica Kejt Mos jedna od najznačajnijih gostiju ovogodišnjeg sajma knjiga predstavila se danas ljubiteljima knjige. Međunarodno je priznata autorka čije su se knjige više puta našle u vrhu bestseler liste Njujork tajmsa. Romani su joj prodati u više od osam miliona primeraka na četrdesetak jezika. Osnivač je Bejlis ženske nagrade za fikciju (nekadašnja Orindž nagrada) – najvećeg godišnjeg priznanja ženskog pisanja u svetu i gostujući profesor Univerziteta Čičester. Članica je Kraljevskog književnog društva. Odlikovana je zvanjem Oficira Britanske imperije za zasluge u književnosti.Na sajamskim policama je njena nova knjiga Kraljice ratnice i tihe revolucionarke, priča o ženama koje su zaslužile mesto u istoriji, a za koje se nije

Zaštitni znak Sajma knjiga oduvek su deca iz celog regiona, druženje i nova prijateljstva, knjige i osmesi najmlađih posetilaca…Školski dan na Međunarodnom sajmu knjiga ove godine otvorio je prof. dr Ivica Radović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, te pozdravio sve prisutne učenike, nastavnike, posetioce.Istakao je da, kao univerzitetski profesor celoga života, sa posebnim zadovoljstvom učestvuje u otvaranju jednog segmenta ove najveće kulturne manifestacije u regionu, naglasivši da su najznačajniji datumi u kalendaru Ministarstva upravo dani Sajma knjiga i svetosavska proslava.Pozvao je sve prisutne da posete štand Ministarstva prosvete, na kome se odvija zanimljiv program i promocija obrazovanja. Istakao je da

Po jednoj od najpoznatijih poema Aleksandra Vuča nazvana je tribina.Učenice škole „Ćirilo i Metodije“ pročitale su deo poeme i na najbolji način uvele u razgovor. Socijalni plan i danas pada u oči, kazale su učesnice tribine. Vučo dokazuje da i o teškim temama može da se piše zabavno.Kao i svako delo koje ima kopču sa našim vremenom važno je za čitaoce, pisce i učitelje. Poistovećujemo se sa delom jer su sve veće socijalne razlike. Današnji pisci za decu uglavnom se bave opštom ravni, srednjim staležom, a viši i niži sloj treba da budu značajna tema. Književnost mora da reflektuje stvarnost,

Osećamo da svako od nas ima svog Crnjanskog i to govori da je veliki pisac.Volimo ga kao pisca, kao liričara, kao ličnost, a nijedna od tih ljubavi međusobno se ne isključuju. On je imao pronicljivost, osećaj za modernost, jedino on je osećao istoriju, znao je da nije završena. Napisao je „Varate se ako mislite da je na Kajmakčalanu sve završeno.“ Bolje je osećao epohu od drugih u svom vremenu.Njegova biografija nije samo svetla, ima mračnih stvari. Liči na Odisejevu i Itaka nije slučajna. Bio je u rajevima, diplomatskom, novinarskim putovanjima, ali je došao i do predvorja pakla u Londonu. Ipak, baš kao Odisej

Mi smo istorijski privilegovani da živimo u vremenu kada se pojavljuje veštačka inteligencija, smatra Stanko Crnobrnja. U bliskoj budućnosti zvaće se superiorna inteligencija, po njegovom mišljenju. Mašina hiljadu puta pametnija od čoveka je na početku razvoja novog sveta. Nama jedino preostaje da osmislimo i usmeravamo taj proces.Kada je reč o književnosti prisustvujemo sudaru drevne delatnosti stvaranja knjige i sitne, na brzom razvoju zasnovane, veštačke inteligencije. Na granici smo analognog i hiperdigitalizovanog sveta. Kažemo sukob, ali može da bude i simbioza koja će literaturi da pomogne, kao što već literatura pomaže veštačkoj inteligenciji. Naći će se mesto za delovanje koje znači