sarca

Sajamska tradicija obeležavanja značajnih godišnjica naše kulture nastavljena je razgovorom o 120 godina Muzeja grada Beograda. Više od 150 hiljada predmeta sa statusom kulturnog dobra i još hiljade predmeta svedočanstvo su razvoja naše prestonice. Reč je o instituciji kojom se „definiše nasleđe Beograda, čuva i kreira nacionalni identitet“, istakli su učesnici razgovora. Muzej grada Beograda nastoji da bude simbol prestonice i osnovni polaznik za razumevanje istorije današnjeg Beograda. Sama činjenica da poseduje najveći broj Muzeja u svom sastavu, koje su zaveštali legatori, kao svedočanstva duha prošlih vremena, govori o njegovoj bogatoj kolekciji koja je važno polazište za sve ljubitelje kulturne i

„Poezija je udaranje o zid, a proza opisivanje tog zida“, citat je kojim su pesnici započeli razgovor o temi. Prelazi iz roda u rod, žanra u žanr je prevođenje kao književnost uopšte koja prevodi situacije, smisao, dela s jezika na jezik.Roman je prirodni naslednik epa u kojem je najlakše izraziti duh vremena. Možda je to njegova društvena uloga. Važan i voljen, jer je imitacija života, voajerizam pisca, oživljavanje epohe. Roman nadoknađuje živote kada ne volimo svoje. Ali nije novost da pesnici pišu romane. Granice nisu čvrste. Nisu jasno iscrtane još od 18, 19-og veka. Rilke je napravio značajan korak u

„Nevidljivi ljudi“ kreiraju izgled knjige. Njihova imena u senci su autora, ali je njihov rad važan za susret, komunikaciju sa knjigom. U svakom slučaju odgovor na pitanje „Kako do dobre knjige?“ glasi: teško. Razlog: izdavači. Često radi uštede smanjuju njihov obim pa to utiče i na prelom, prorede, veličinu slova. Kada izdavači nisu isključivo tržišno orijentisani ima prostora za stvaranje dobrog izgleda knjige. Umetničke knjige su pravi prostor za ostvarenje ideja i znanja stručnjaka. Ko se danas bavi oblikovanjem knjige? Na pravi način oni koji kreću od klasične kaligrafije. Naime, studenti prolaze kroz dugotrajan proces jer uglavnom ne znaju

Koliko je uistinu bitno misliti o knjizi danas najbolji dokaz je rad stručnjaka Instituta za književnost i umetnost.Institut za književnost i umetnost podsetio je na lepu tradiciju objavljivanja zbornika u čast velikih imena koja su svoje znanje ugradili u njegove temelje i istoriju.Bilo je reči, između ostalog, o Međunarodnom naučnom zborniku „NeMIRNA književnost, kultura, ideologija“ posvećenom  dr Vesni Matović, naučnom savetniku, dugogodišnjem rukovodiocu projekta istraživanja srpske književne periodike i nekadašnjem direktoru Instituta za književnost i umetnost. Tematski je koncipiran u skladu sa njenim akademskim angažovanjem i primarnim istraživačkim oblastima i obuhvata naučne studije posvećene književnom stvaralaštvu nastalom u periodu između

Šta je Kafkin Proces promenio? Na to pitanje su odgovarali učesnici programa Klasici/Jubileji povodom 140 godina od rođenja velikog pisca. Prekinuo je, rekli su, pravolinijsko pisanje i izazvao novu interakciju na liniji autor čitalac Dok čitamo kako pisac opisuje proces protiv Jozefa K zapravo prolazimo kroz lični čitalački proces samospoznaje. A šta je samog Kafku pokretalo da piše, da otvori novu stranicu istorije književnosti? Po oceni učesnika programa pre svega dominantan osećaj krivice, beznađa i stida koji će ga, kako je zapisao u Procesu, „nadživeti“. Od čega se stideo, čime je bio nezadovoljan? Odgovor leži i u njegovom Pismu ocu čija očekivanja, po sopstvenom mišljenju

Književna dela žive novi život na ekranima, na televiziji i na filmu. Koliko međusobno znače govori činjenica da su istovremeno u vrhovima lista čitanih i gledanih. Velika dela bila su inspiracija velikanima televizijskog i filmskog stvaralaštva, ali su potom i knjige po kojima su snimljena ponovo čitana. Epoha je najveća inspiracija i izazov, kažu. Iako takozvane velike književnosti pružaju veće mogućnosti, širi izbor, mogućnost da se više puta ožive, naši poznati filmski i tv stvaraoci su istakli da i naša literatura pruža mnogo ideja. Andrić ima nešto „skriveno“, kaže Petrović, uvek morate nešto sami da otkrivate, tumačite, a to pruža mogućnost

Književna dela žive novi život na ekranima, na televiziji i na filmu. Koliko međusobno znače govori činjenica da su istovremeno u vrhovima lista čitanih i gledanih. Velika dela bila su inspiracija velikanima televizijskog i filmskog stvaralaštva, ali su potom i knjige po kojima su snimljena ponovo čitana. Epoha je najveća inspiracija i izazov, kažu. Iako takozvane velike književnosti pružaju veće mogućnosti, širi izbor, mogućnost da se više puta ožive, naši poznati filmski i tv stvaraoci su istakli da i naša literatura pruža mnogo ideja. Andrić ima nešto „skriveno“, kaže Petrović, uvek morate nešto sami da otkrivate, tumačite, a to pruža mogućnost

Učesnici: članovi delegacije Francuske, zemlje počasnog gosta i Udruženja profesionalnih izdavača SrbijeCentralni program drugog radnog dana obeležili su razgovori počasnih gostiju i naših izdavača.Na prvom panelu razgovaralo se o instrumentima afirmacije izdavaštva u naše dve zemlje, mogućnostima unapređenja saradnje i razvoja zajedničkih projekata. Digitalna transformacija je omogućila veliku dostupnost podataka i znanja, promenila društvene pozicije mnogim profesijama i ustanovama, ali i karakteristike državnih kulturnih politika, rečeno je. Postoji osećanje da su ugroženi izdavači kao čuvari intelektualne kreativnosti i baštine, da je popustila briga o jeziku, kao i da se zanemaruje profesionalnost urednika. Da li će prisustvo knjiga i autora na sajmovima

O Zmaju, Jovanu Jovanoviću i zmajevima govorilo se pred najmlađom publikom programa sajma. Povod je 190 godina od rođenja velikana poezije za mlade. Zmaj je prirodna, a ne književna pojava, zaključili su, baš zato što je delo pisca prevazišlo književnost i publiku svog vremena i postalo štivo zauvek, a zmajevi, ta čudesna bića od narodnih pesama kada su, kako je rekao Dragan Hamović u duhu jezika slušalaca, bili in i postali all the best u našem kolektivnom iskustvu. Oni su „urasli u naše kolektivno biće“. A ko bi bolje opisao sve što vole deca od njihovog voljenog Ršuma. Uglas su izgovarali naslove njegovih pesama koje

Pojam „patetika“ je grčkog porekla, nastao je od reči pathetikos. Opisuje osobu koja je strasna, osećajna, dirljiva, ganuta, uzbudljiva, ona koja izaziva uzvišena osećanja, snažna, dostojanstvena, svečana, koja izražava strast (na grčkom – patos, glasi zvanično objašnjenje podsetili su učesnici razgovora). Međutim, na engleskom jeziku pridev „pathetic” ima sasvim suprotno značenje i znači – jadno / bedno. Dakle, taj pojam definisan je negde krajnje pozitivnim odrednicama, u kolokvijalnom govoru, ali značenje je često potpuno drugačije – pridevi iz definicije u lažnom značenju (lažno strastan, lažno osećajan, lažno dirljiv, lažno dostojanstven, lažno snažan itd.).U svakodnevnom životu, i našem okruženju, ljudi patetiku povezuju