• Važno za tumačenje Bajčevog dela je pitanje da li postoji razlika u pripovedanju u pričama i u romanima. Svaki put ide korak dalje u svakom žanru, kažu njegovi tumači. Linije osećajnosti i pripovedanja prepoznaju se kao ključne tačke njegove poetike. Takođe su karakteristične teme, samo promišljene na drugi način.

    Hamam Balkanija je primer za kontinuitet i kako esej može postati dobra priča. Čovek rok en rola, kakav je Bajac, ne može pobeći od liričnosti ni u čemu što stvara.

    Voli da se igra s kompozicijom i ona diktira mnogo toga. Kompozicija je bila odredište za skoro svaku knjigu. “Nisam želeo nikada da pišem knjigu koja liči na prethodnu”, kaže Bajac.

    “Moram da budem zaintrigiran onim što radim. Mora čovek da prati ono što ga zanima po cenu da to nikoga drugoga ne zanima”.

    Opsesivna tema je, priznaje, dvojstvo gotovo nevidljivo, možda šizoidno, valjda zato što sam blizanac, kaže. Hamam Balkanija je po mišljenju Tamare Krstić najizrazitiji primer. Pitanje identiteta je još jedna od zvezda vodilja Vladimira Bajca, kaže ona. Dokumentarnost je takođe važna, mada sila fakata može da bude opasna, da liši knjigu pesničkog.

    Humor u kritičkoj percepciji Bajčevog dela retko je prisutan. Onaj koji obiluje ironijom Tamara Krstić vidi u njegovom delu. I nema cinizma.

    “Lepota samoće čitanja je jedino slična samoći pisanja”, kaže pisac.

    Moderator Ana Marija Grbić