O novoj zbirci pesama Nenada Šaponje „Blizanac vremena“ (Prometej, Novi Sad 2025), knjizi o različitim vrstama prepoznavanja, govorili su Mileta Aćimović Ivkov, srpski pesnik i književni kritičar, i Slađana Ilić, književna kritičarka.
U veoma inspirativnoj atmosferi istaknuto je da nas ova knjiga podseća da je sagledavanje samoga sebe moguće samo kroz drugog, tj. kroz ljubav koja nastaje u duhovnom dodiru dva bića. Bez nje nije moguća autorecepcija, kao ni poimanje drugog, kao ni poimanje sveta. U svom traganju, gnoseološki ograničen, čovek se uzda u ono što oseća, a ne u ono što vidi. Dok oseća, dok je u ljubavi, duša se ne može izgubiti, a u svakom drugom slučaju može.
Na pitanje lirskog subjekta: „Znače li reči, ono što se čuje?“, naš odgovor bi bio: znače samo ukoliko su u pesmi ili pak u nekom drugom umetničkom obliku koji je po sopstvenom postanju proizvod ljubavi – jer umetnost ne može drugačije da nastane. Ona, ipak, zato opstaje, a sve druge reči, koje ne pripadaju toj vrsti diskursa, krune se i otpadaju, kao što to u organskom svetu jesu izumrle ćelije ili pak opiljci drveta ili kamena sa skulpture koja se delje ili kleše.
Osećaj lakoće, koji emituju ljubav ili pak stvoreno umetničko delo, isključuju odsustvo drugog ili pak odsustvo moći da se razume lepota stvorenog, a granice ljubavi, o čemu se pita naš lirski subjekt, jesu granice našeg bića.
Pesnik je ovo poetsko veče završio čitanjem svojih stihova.
