U Sali VASKO POPA o poeziji i prozi govorili su pesnik Vojislav Karanović i pisac Milisav Savić.
Učesnici su se složili da su se u međuratnom periodu poezija i proza prožimale. Karanović je naglasio da je Ivo Andrić, koji je majstor kratke priče, počeo kao pesnik. Naveo je i Gorana Petrovića koji je isto počeo kao pesnik, a u čijim se proznim delima uvek osećala harmonija, melodija i lepota jezika. Dodao je i da bi se napisalo veliko književno delo – mora da se oseća i da postoji melodičnost. Savić je istakao da književnost treba da menja svet, ali da je svestan da je to nemoguće, pa da, pošto ne može da ga promeni, treba da mu da smisao. Dodao je da navija za subverzivnu književnost koje danas nema mnogo, dok one „dosadne, profesorske“ ima i previše. Rekao je i da je draž poezije, po njemu, u nedorečenosti, a da to mogu samo majstori da izvedu. Šaljivo je rekao da poezija treba da se „uzima na kašičicu“. Naveo je i primer da proza može da se čita od „gde god da ubodete prstom u knjizi“, dok je kod poezije to nemoguće.
Razgovor je vodio dr Marko Avramović.
