Osećamo da svako od nas ima svog Crnjanskog i to govori da je veliki pisac.
Volimo ga kao pisca, kao liričara, kao ličnost, a nijedna od tih ljubavi međusobno se ne isključuju. On je imao pronicljivost, osećaj za modernost, jedino on je osećao istoriju, znao je da nije završena. Napisao je „Varate se ako mislite da je na Kajmakčalanu sve završeno.“ Bolje je osećao epohu od drugih u svom vremenu.
Njegova biografija nije samo svetla, ima mračnih stvari. Liči na Odisejevu i Itaka nije slučajna. Bio je u rajevima, diplomatskom, novinarskim putovanjima, ali je došao i do predvorja pakla u Londonu. Ipak, baš kao Odisej ostao je veran svojoj Penelopi i vratio se Itaki.
On je klasik koji je uvek bio između čekića i nakovnja, književnik i književni junak, moderni tradicionalista i tradicionalni modernista.
Njegova lirika je opčinila Vesnu Kapor. On je, kaže, moj sagovornik, priziv, i nema epigonskog odnosa. On je večnost kroz koju prolazimo.
Osećaj za velike teme nije više toliko prisutan. Danas mnoge istorijske teme ostaju van literature jer pisci ostaju u zoni komfora. Crnjanski je jedini pisac koji je uspeo da prikaže svoj život kao epohalni.
Učesnici: Milisav Savić, Vesna Kapor, Slobodan Vladušić, moderator Nikola Marinković
