Neke tačke uvek postoje oko kojih se zbiraju precizne slike o velikim piscima. Tako je i kada je reč o Crnjanskom.
Reprezentativno čitanje Nikole Miloševića je bilo na početku novih čitanja. Delo Miloša Crnjanskog je standardizovano u čitalačkom očekivanju. Ipak, pomera se klatno i svako novo pokolenje daje novu reč. Koliko proširuju horizont razumevanja? Uvek otkrivamo radionicu pisca.
Kada čitate Crnjanskog kao student to je jedno čitanje, jedan Crnjanski, kada ga čitate u zrelom dobu to je drugo čitanje, rečeno je u razgovoru.
Život je, govorio je, pokvario njegovo delo. Tim okolnostima najviše profitira srpska književnost. To su vrhovi naše književnosti. Motiv nihilizma, izbeglištva, metamorfoza, starost sve je aktuelno i danas. Crnjanski uvek otvara nova pitanja.
O poeziji svako vreme je davalo novu reč. Činjenica je da iskače iz sopstvene savremenosti. Kako je prihvaćen u najširim krugovima, a koliko stručna javnost to može da pomeri?
Ukrštaju se politički, književni, društveni, literarni elementi u aktuelizaciji.
Provokativan je i zato sve ide u različitim smerovima.
Postao je Crnjanski nesporna vrednost koja će povremeno prolaziti kroz problematizacije. Politički članci sabrani u jednoj knjizi i diplomatski izveštaji otkrivaju zanimljive detalje. Pisac intelektualac bio je paušalno ocenjen kao autor tekstova u Vremenu. Potrebno je više pogleda, a na raspolaganju su nam novi alati u novom vremenu.
Postoje delovi stvaralaštva nedovoljno pročitani, otvoreni za čitanje jer samo na prvi pogled nisu srodni s delom Crnjanskog. Manje tumačeni su Kap španske krvi i Suzni krokodil. Aktuelan je danas kao u vremenu kad je nastao Roman o Londonu. Jedan je od retkih pisaca uspešan u svim žanrovima s istom snagom. Uvek će tražiti nova čitanja.
Učesnici: Milo Lompar, Svetlana Šeatović, Slađana Jaćimović, moderator Sonja Milovanović
