• Важно за тумачење Бајчевог дела је питање да ли постоји разлика у приповедању у причама и у романима. Сваки пут иде корак даље у сваком жанру, кажу његови тумачи. Линије осећајности и приповедања препознају се као кључне тачке његове поетике. Такође су карактеристичне теме, само промишљене на други начин.

    Хамам Балканија је пример за континуитет и како есеј може постати добра прича. Човек рок ен рола, какав је Бајац, не може побећи од лиричности ни у чему што ствара.

    Воли да се игра с композицијом и она диктира много тога. Композиција је била одредиште за скоро сваку књигу. „Нисам желео никада да пишем књигу која личи на претходну“, каже Бајац.

    „Морам да будем заинтригиран оним што радим. Мора човек да прати оно што га занима по цену да то никога другога не занима“.

    Опсесивна тема је, признаје, двојство готово невидљиво, можда шизоидно, ваљда зато што сам близанац, каже. Хамам Балканија је по мишљењу Тамаре Крстић најизразитији пример. Питање идентитета је још једна од звезда водиља Владимира Бајца, каже она. Документарност је такође важна, мада сила факата може да буде опасна, да лиши књигу песничког.

    Хумор у критичкој перцепцији Бајчевог дела ретко је присутан. Онај који обилује иронијом Тамара Крстић види у његовом делу. И нема цинизма.

    „Лепота самоће читања је једино слична самоћи писања“, каже писац.

    Модератор Ана Марија Грбић