Ми смо историјски привилеговани да живимо у времену када се појављује вештачка интелигенција, сматра Станко Црнобрња. У блиској будућности зваће се супериорна интелигенција, по његовом мишљењу. Машина хиљаду пута паметнија од човека је на почетку развоја новог света. Нама једино преостаје да осмислимо и усмеравамо тај процес.

Када је реч о књижевности присуствујемо судару древне делатности стварања књиге и ситне, на брзом развоју засноване, вештачке интелигенције. На граници смо аналогног и хипердигитализованог света. Кажемо сукоб, али може да буде и симбиоза која ће литератури да помогне, као што већ литература помаже вештачкој интелигенцији. Наћи ће се место за деловање које значи напредак. У том судару аполинијског и дионизијског важна је контрола за добробит човека.

Ми то ново доба практично већ живимо, кажу учесници трибине. Пример су поједини писци у свету који објављују 2, 3, 4 романа годишње. Довољан је један рачунар за оно што је много људи радило у ренесанси. Преводиоци користе софтвере.

Многи сматрају да се остварује предвиђање Жила Верна из приче о једној књижари у Паризу, Чомски је створио основе компјутерског језика, подсећају учесници разговора.

То што тренутно нема ауторских права у тој области не значи да их неће бити.

Шта ће бити с књигом?

Страх је заједнички именитељ ове теме. Може ли машина да напише текст као човек или боље од њега? Која су то књижевна мерила на основу којих процењујемо вредност таквог дела?

Број продатих примерака?

Комерцијални роман који може да се прода, али да ли је то књижевност?

Да, машина складишти већи број података. Али велики писци су то по емоционалној обојености, а не по количини информација које поседују. Људска слика света их спаја са читаоцем.

Све је то синдром кочије, сагласни су. Аутомобил није само заменио коња већ променио свет. Сада се 8 компанија боре за превласт, профит доминацију и утицај. На делу је један од најгрубљих атака на постојећи поредак. Неће планета више бити иста.

Можда ће настати варијанта хибридног човека да спаси људски род, да се развија са машином и као стваралац и као уживалац.

Почетак је краја књиге какву живимо. Папир одлази. Књига јесте роба и само је мали део борбе за профит. У сваком случају чека нас технолошко преименовање за које не знамо како ће изгледати, замена нечега нечим.

Чека нас нешто непознато и морамо да мислимо како да преживимо под овом малом куполом званом сајам, каже Жарко Чигоја.

Филозофија просвећености је сводила човека на разум. Следећа фаза је да ће човек постати машина. „Ко је одлучио?“, пита се Слободан Владушић. Неки људи имају моћ да то одлуче!? Пред нама је отворени простор. Историја није математички задатак да се зна унапред поступак

Учесници: Слободан Владушић, Жарко Чигоја, Станко Црнобрња, модератор Тамара Вученовић