По једној од најпознатијих поема Александра Вуча названа је трибина.
Ученице школе „Ћирило и Методије“ прочитале су део поеме и на најбољи начин увеле у разговор. Социјални план и данас пада у очи, казале су учеснице трибине. Вучо доказује да и о тешким темама може да се пише забавно.
Као и свако дело које има копчу са нашим временом важно је за читаоце, писце и учитеље. Поистовећујемо се са делом јер су све веће социјалне разлике. Данашњи писци за децу углавном се баве општом равни, средњим сталежом, а виши и нижи слој треба да буду значајна тема. Књижевност мора да рефлектује стварност, а данас у њој нема тог одјека. Вучо је био критичар капитализма. У Петлићима девојчица први пут проговара у српској књижевности.
Он је један од првих српских модерних песника за децу који је раскинуо са поетиком постзмајевског периода. На другачији начин је почео да пише за њих. Уводи градски амбијент у дело и у средишту пажње су дечија машта, снови, скривене жеље и тежње.
Важан део одрастања, унутрашње мењање – сазревање прате између осталог савети родитеља, казне и забране, псовке, претње, споро прихватање другачијих слобода, игра, несташлуци. Све те, само наизглед пролазне ствари, Вучо је унео у своја дела, показујући да разуме слободу духа сваког детета. Волео је да каже да поеме није сам написао, већ да су их са њим писали њихови главни јунаци.
Дружину Пет петлића чини група сиромашне деце из градског предграђа, чиме је предочена социјална стварност тог времена, али и породична представа живота. Дружина Пет петлића је симбол доброте, искрености и чедности. Подвизи дружине Пет петлића пружа важну поруку – у основи дечије игре и авантуре јесте пријатељство, искрено и племенито. Игра је њихово главно средство у борби против суровости и реалности света.
Данас је читање његовог дела значајније него икад, речено је. То је критика калупа, слављење детета, он прати не само њихов језик, већ и мисао., а важна порука дела је „Буди свој!“
Учесници: Јасминка Петровић, Јелена Панић Мараш, модератор Бојан Марковић
