Почео 68. Међународни београдски сајам књига: Твоја нова прича

У суботу, 25. октобра 2025. године, у 18 часова, у Хали 2 Београдског сајма, свечано је отворена најрепрезентативнија књижевна манифестације у овом делу света — 68. Међународни београдски сајам књига.

Под слоганом „Твоја нова прича“, више од 400 домаћих и иностраних издавача, писци, посетиоци и сви други поштоваоци књижевности и свих универзалних вредности књижевног стваралаштва, моћи ће да у халама 1, 1А, 2А и 4 уживају у лепој речи и бројним сајамским програмима све до недеље 2. новембра, настојећи да докажу да је „твоја нова прича“ и моја, наша, заједничка.

Земља почасни гост ове године је Република Кипар, која ће представити своју традицију и културну разноврсност — дела научника, писаца, песника и уметника. Током манифестације публици ће се представити кипарски књижевници Антонис Георгиоу, Ефтихија Панајоту, Елиас Епифанију, Мариа А. Иоану, Пантелис Вутурис, Ставрос Христодулу, Стела Воскариду.

Поред Кипра, земље почасног госта, на 68. Међународном београдском сајму књига учествују и Румунија, Црна Гора, Хрватска, Босна и Херцеговина (Република Српска), Италија, Грчка, Немачка, Шведска, Белорусија, Русија, Иран, Грузија, Мароко, Тунис и наравно Србија.

Литература различитих иностраних издавача биће представљена и на штандовима дистрибутерских кућа у хали 4.

Свечано проглашавајући почетак рада овогодишњег Сајма књига, историчар Чедомир Антић био је веома надахнут у хватању тренутка у којем се ова глобално уважена манифестација дешава:

„Уважене даме и господо,

Не знам шта је за мене већа част. Да ли, што после четири деценије долазака на овај сајам и слушања мојих претходника, сада стојим пред вама… Или што имам ту част да, одменим нажалост одсутног барда српског песништва, нашег живог великана, Љубивоја Ршумовића.

Ршумовић је једног давног дана у стиху изнео верују свих истинских уметника и родољуба нашег Света. Учинио је то у столећу светских ратова, највећих грађанских сукоба, веку Холокауста, Хлодомора, трагедије Конга, силовања Нанкинга, Хирошиме, ескадрона смрти, столећу НДХ… Српски великан рекао је:

Домовина се брани књигом
и песмом о небу
сестрином сузом и мајчином бригом
и оним брашном у хлебу.

Домовина се брани лепотом
и чашћу и знањем
домовина се брани животом
и лепим васпитањем.

Све је то наш српски и београдски, јужнословенски, балкански и светски Сајам књига: реч и слово народно; њихов небески домет; суза мученика; брига оних који остају и врхунац лепоте једне културе и свих оних које долазе у миру да јој себе представе и са њом се упознају; и лепота и знање и част без којих сви они немају смисла. И идентитет који је живот па се истим и брани.

Сајам књига наша је традиција. Место свега што имамо, па и политике. Ми смо народ чије су књиге гореле: 1459, 1813, 1914, 1941, 1944, 1945, 1971, 1991, 1995, 1999, 2004. године… Ипак, од оног вапајућег из пустиње — гласа великог Доситеја Обрадовића — „Књиге, браћо, књиге… а не звона и прапорци“ — до грчевитог спасавања Јеванђеља кнеза Мирослава страшне 1915. историјски смо сведоци тријумфа просвете једног народа у само два покољења.

За нас су књиге светлост у ноћи и Меjсфилдова звезда према којој се броди…

И зато је овај наш књишки сабор сличан Олимпијским играма древних Јелина, који су се и зараћени на њима у миру окупљали да славе величину богова, снагу људи и узвишеност човековог духа. Зато је континуитет овог нашег рада важан. Он нас подсећа на све жртве и грешке Човечанства и на чињеницу, коју је први приметио Хајне, да је пламен који гута књиге исти онај на коме ће ускоро горети људи.

И управо је ове године добро и пригодно што је Кипар гост нашег сајма књига. Заједничка нам је прошлост ратова који трају у свим димензијама, а могуће им је супротставити само књижевност и уметност. Унутрашња превирања која су део културе. Судбина малих народа и даље је узнемирујуће слична. Историја се као и увек и понавља и римује, а посебно народима на границама.

У духу уверења да је грађански мир неопходан предуслов достизања и очувања народне слободе — спољне и унутрашње. У жељи да српски народ живи док је Света и века, а са њиме наши суседи ближи и даљи – пријатељи као Кипрани као и они који то можда нису — али су део неопходне разноликост Света. А та дуговечност и значај немогући су без књиге.

Са надом да нас чекају боље, славније и плодније године у слободи… Проглашавам 68. Сајам књига у Београду отвореним.“

У име земље почасног госта учеснике Сајма je поздравиo Kирјакос Хараламбидис, књижевник, песник, академик, добитник бројних међународних признања, превођен на петнаестак светских језика.

„Даме и господо,

Осећам радост и част што сам данас са Вама, а истовремено и пред оволиким мноштвом књига, за које осећам да се и оне саме радују и потајно осмехују због свечаности која се одржава у њихову част. Супротно устаљеној фрази „једна слика вреди хиљаду речи“, књиге веома добро познају језгровиту снагу речи. У овом тренутку чујем њихов снажан глас, који тражи назад своја украдена права и инсистира на томе да и једна реч може вредети хиљаду слика. Пред толиким сведоцима као што су књиге, то треба да нам буде на уму. Можда ово представља прочишћење и противтежу у доба потпуног засићења сликама, где превласт слике прети самом људском лицу и изобличава смисао његовог постојања. Нобеловац, песник Одисеас Елитис, каже на једном месту отприлике овако: „Пазите на моја уста. Од њих зависи спасење света.“ То значи да реч поседује кључ спасења, наравно, под условом да је поетски саткана. Зато сам и ја једном дао једној збирци песама наслов „На језику ткања“, сматрајући да су ствари овога света међусобно саткане, усклађене, те да заједнички одзвањају добијајући опипљив облик. Речи нису нешто што испари у ваздуху. Оне остају као енергија и након што буду изговорене. У том смислу, видим их као нешто што има запремину и тежину, осећам их хрскаве на своме непцу, осећам њихов мирис, додирујем их и сматрам их материјалним. Могао бих рећи да ово проистиче и из саме тежине историје, која свакога од нас, тамо на Кипру, али и вас овде у Србији, чини одговорним пред речима, пред материјом од које је саткано наше постојање и наш суштински идентитет.

Очигледно је да лингвисти реч отаџбина схватају као појам који се превасходно одређује језиком, а не строгим географским оквиром. Несумњиво, не греше. Језик је темељни елемент идентитета, нарочито за нас са Кипра, где је велики део наше отаџбине и даље окупиран, с трагичним последицама тако да се карактер тог места систематски изобличава. Не знам колику снагу може имати отпор посредством речи, међутим остаје дужност књижевника да изнова проналази начин да оживи речи, који одговара спољашњој и унутрашњој естетици. Бити спасилац речи, а преко њих и чувар правде и истине, нешто је што оправдава и сам духовни поредак — устав, да тако кажемо, душе. То, говорећи песничким стилом, чини челичном његову осетљивост — и нека се то не сматра парадоксом или оксимороном. Осетљивост је духовна снага, она отвара изворе сензибилитета, „у слабости се усавршава“. Гете је, уосталом, говорио да је најплеменитији елемент човека дрхтај његове душе, што значи да душа поседује неограничене могућности племенитости и разликовања доброг и лепог. Сам говор, који се у писаном облику исказује у свакојаким књигама, представља сталну потврду знања и истине, али може склизнути и у њихову изопаченост, у зависности од природе робе и бездане душе читаоца.

Природне законе живота је заиста противприродно нарушавати. Насупрот томе, изабрана осетљивост има благодат да нарушава устаљене принципе и уводи ново схватање света, један витални преокрет, изван круга ограничења. Управо на томе се заснива плодотворна улога стваралачког бекства.

Надајмо се, дакле, да је данашње окупљање нас и књига на овом месту резултат неке врсте бекства од онога што је уобичајено и стандардно. Да доноси наду да култура може учинити свет бољим местом. Да земље мале по броју становника и моћи, као што је Кипар, који је ове године почасни гост овог Међународног сајма књига, стоје у обрнутој сразмери са својим духовним и суштинским снагама, захваљујући снази речи.

Мила кипарска земља, то митско острво које је створило Афродиту, успева да уравнотежи лепоту и контролу своје душе, пролазећи кроз четрдесет таласа географских и историјских потреса. Свест о улози у збивањима на међународном плану увећава њену одговорност да буде присутна у светским дешавањима, изражавајући своју реч племенитим и васељенским духом.

Срдачно Вам се захваљујемо што нам на овом сајму пружате прилику да то остваримо у пракси“.

На најпосећенијем сајму књига у региону, традиционално ће учествовати највећи домаћи, као и бројни инострани издавачи и писци, теоретичари, уредници, ликовни уредници, преводиоци, критичари, библиотекари…. Током девет сајамских дана читаоци ће моћи да по сајамским ценама обнове библиотеке најновијим насловима домаћих и иностраних издавачких кућа, али и увек актуелним класицима српске и светске књижевности и антикварним књигама.

Оно што овај догађај чини посебним јесте атмосфера — сусрет љубитеља књиге свих генерација, мирис нових издања, разговори са писцима и осећај припадности великој културној заједници. Сваке године, Београдски сајам књига подсећа колико су књиге важне за очување идентитета, знања и духа једног народа.

Као и ранијих година, очекује се велики број учесника из земље и иностранства, а свака земља гост има прилику да представи своје ауторе, издаваштво и књижевну традицију. Тиме Београд, макар на тих неколико дана, постаје главни град књиге у овом делу Европе — место где се укрштају језици, идеје и културе.

Београдски сајам књига није само изложба издања, већ симбол трајне љубави према речи, место сусрета и инспирације, доказ да књиге и даље имају моћ да мењају свет — тихо, али непоколебљиво.

Богат пратећи програм одвијаће се у салама за презентације и на штандовима излагача.

Овогодишњи Сајам књига је место сусрета савремених писаца и идеја које преиспитују свет у којем живимо – од дигиталног доба и културних промена до нових облика читања и писања. У програмском фокусу биће аутори из Србије и света, актуелне теме стваралаштва и друштвени контексти који обликују књижевност данашњице.

Поред представљања аутора са Кипра, земље почасног госта, и бројних програма које припремају издавачи и излагачи, током Сајма биће реализоване десетине трибина, разговора и панела.

Овогодишњи гости из иностранства су Али Феник (Холандија/Велика Британија) и Џени Колган (Шкотска), са којима ће се разговор водити о улози писца у савременом свету, односу традиције и савремености, као и о начину на који читаоци, у доба хиперпродукције, одабирају наслове, омиљене писце и књиге.

Посетиоце очекују четири тематске програмске целине:

• „Чаробна шума“ — посвећена књижевности за децу и младе, поводом 110 година од рођења Бранка Ћопића. Наши најмлађи посетиоци имаће прилику да учествују у програмима у којима ће се дружити са нашим познатим писцима за децу и младе.
• „Певам дању, певам ноћу“ — поетски програм инспирисан стихом Бранка Радичевића, у години када обележавамо 200 година од његовог рођења. Програм обухвата низ разговора, панела и тематских сесија у којима ће учествовати истакнути професори књижевности, књижевни теоретичари, критичари и награђивани савремени српски песници.
• „Мостови речи“ — омаж Иви Андрићу, у години у којој обележавамо пола века од његове смрти, осмишљен као путовање кроз његову прозу и прозу наших савременика као кроз простор у којем се сусрећу култура, поетика и људско искуство.
• „Границе стваралаштва“ — разговори о човеку, машини и креативности у доба вештачке интелигенције и нових медија.

Панел дискусије и разговори третирају тему улоге писања, читања и уметности у друштву које је већ закорачило у постдигиталну епоху која није само технолошка промена, већ културни и филозофски оквир новог начина стварања, читања, размишљања и комуникације.

Пратећи програм Сајма биће обогаћен и изложбама које на посебан начин уоквирују овогодишње јубилеје и теме:

• „Андрић, прича остаје“, аутор Марјан Маринковић, хала 1А, Клуб „Иво Андрић“;
• „Ведрине и сете Бранка Ћопића“, ауторка Олга Красић Марјановић, хала 1А;
• Драгомир Бојанић Гидра „Пази, снима се!“ (1933-1993), аутор Славко Степановић, хала 2А;
• Пипи Дуга Чарапа, штанд Амбасаде Шведске, хала 2А;
• „Између редова“, штанд Амбасаде Шведске, хала 2А.

Кроз ове програме Сајам књига наставља да буде живо место дијалога, размене и инспирације, где се сусрећу различите генерације читалаца и стваралаца, а књига поново постаје средиште културног живота.

Традиционални „Школски дан“ на 68. Међународном београдском сајму књига биће организован у четвртак, 30. октобра. Школски дан је намењен организованим посетама ученика, наставника, школских библиотекара, студената и професора. Издавачи за школски дан припремају посебне програме намењене млађим и старијим школарцима, као и њиховим учитељима и предавачима.

Дани за породичну посету су понедељак и уторак, 27. и 28. октобар. Тада ће цела породица моћи да посети ову манифестацију са једном купљеном породичном улазницом.

И ове године ће бити додељене награде и оцењена годишња издавачка продукција у више категорија:

• издавач године,
• издавачки подухват године,
• дечја књига године,
• награда за издавача из дијаспоре и региона на српском језику,
• посебно признање за допринос у области науке,
• специјално признање за издавача, књигу или стрип,
• награда „Богдан Кршић“ за најлепшу књигу,
• награда за најлепшу дечју књигу, специјално признање за младог дизајнера…

За награде конкуришу сви издавачи учесници Сајма књига из Србије (осим када је у питању награда за издавача из дијаспоре), аутоматски — самим учешћем на манифестацији.