У оквиру циклуса „Савременици класици“, у сали „Борислав Пекић“ одржан је програм посвећен писцу Данилу Николићу, поводом 100 година од његовог рођења и 10 година од смрти. О његовом књижевном делу и месту у српској књижевности говорила је Сена Михаиловић, док је разговор модерирала Слађана Илић.
Овај јубиларни програм био је прилика да се публика подсети на стваралаштво писца који је својим романима и приповеткама оставио препознатљив траг у савременој српској прози. Николићево дело, обележено осетљивим праћењем људских судбина, сложености међуљудских односа и друштвених околности, отвара простор за различита читања и тумачења. Кроз разговор о његовом књижевном наслеђу истакнут је значај поновног читања аутора чија дела превазилазе време у којем су настала и настављају да комуницирају са новим генерацијама читалаца. У врло инспиративном излагању Сена Михајловић је цитирала и текст који је овим поводом припремила за Вечерње новости: „Стара и добра прича је та која млађе тумаче интригира да се баве делом овог писца. Прича која је и дукат, и мелем, и телеграм. Дукат, јер је у малом колуту драгоцен садржај („украс за оног који га прима, радост за оног који га даје“, како сам писац објашњава основе прозне форме) прича је мелем због благотворног, исцељујућег дејства на читаоца; најзад, она је телеграм, јер је брза, кратка, изненадна.“
