У Сали ИВО АНДРИЋ књижевници Љубица Арсић и Михајло Пантић разговарали су о томе како лично доживљавају роман и кратку причу, као и о томе шта им је битно док пишу. Арсићева је истакла да су на њу доста утицали латиноамерички писци и Чехов. Рекла је и да је дуго мислила да су кратке приче попут цртица, док није упознала Давида Албахарија и увидела да и кроз кратке приче може доста тога да се каже. Пантић је напоменуо да себе сматра почетником у писању кратких прича, иако их је доста написао, јер је за њега свака прича свет за себе. Нагласио је и да, када су романи у питању, критеријум који је њему битан је изузетност, јер „књижевност не живи од коректних књига, већ од изузетности“. Учесници су се сагласили да је драж писања у томе што не знају како ће се прича одвијати и завршити, као и да не постоји упутство ни за писање кратке приче, ни за писање романа. Разговор је модерирала Јована Милованчевић.
