„Дијалоге“ су отворили песници уз оцену да су „плодови наше песничке сцене интересантни и разнолики“. Пали су чврсти модели, интернет је отворио врата поетском шаренилу, а да је исповедни тон доминантан доказали су и млади песници који су казивали своје стихове. Модератор разговора Миломир Гавриловић отворио је занимљиве и важне теме што је изазвало и учеснике и публику да износе мишљења. Испоставило се да исповедни тон није увек плод истинског искуства већ уклапања у трендове који привлаче публику па се често деси да читав низ поета има готово исте исповести. Разбијена је и илузија о песничким радионицама које млади људи сматрају извором знања, а по оцени већине учесника заправо су често само извор зараде онима који их организују. Може ли се од поезије овде живети? Нема опречних мишљења. Јединствен одговор је Не. Сви песници имају примарне послове од којих живе, а пријатељске линије са приватним издавачима помажу им да објаве књиге. Непоетски звучи и чињеница да тешко добијају и накнаду за трошкове пута до фестивала. Да ли имамо добар песнички производ? И ту су сагласни да је одговор потврдан. На крају су читали стихове колега које цене и био је то прави мали фестивал поезије у сали која носи име великог песника Васка Попе.
