Књижевна дела живе нови живот на екранима, на телевизији и на филму. Колико међусобно значе говори чињеница да су истовремено у врховима листа читаних и гледаних. Велика дела била су инспирација великанима телевизијског и филмског стваралаштва, али су потом и књиге по којима су снимљена поново читана. Епоха је највећа инспирација и изазов, кажу. Иако такозване велике књижевности пружају веће могућности, шири избор, могућност да се више пута оживе, наши познати филмски и тв ствараоци су истакли да и наша литература пружа много идеја. Андрић има нешто „скривено“, каже Петровић, увек морате нешто сами да откривате, тумачите, а то пружа могућност за уметничко путовање у различита времена па и будућност. Као посебно инспиративна дела издвојили су романе Меше Селимовића, Борислава Пекића…
Изузетно интересовање изазвала је прича о Ђорђу Јовановићу, чије име носе библиотеке, а готово ништа не знамо о његовом делу. Био је надреалиста, подсетили су. Почетком тридесетих година прошлог века био је уредник часописа Надреализам сада и овде и због својих револуционарних и надреалистичких активности провео је неколико година у затвору. Између осталог аутор је СФ романа Плати па носи. Можда је данашњи разговор најава филмског живота тог његовог постхумно објављеног дела.
