Реч је о занимљивој и деликатној теми, сагласни су учесници разговора. Где је сиромаштво у књижевности за децу и да ли има профита у самој продукцији, колико има тематизације класних разлика за децу? Одговори на сва та питања су негативни.
Аутори су говорили о књигама о класним разликама које су сами читали у детињству.
„Бајке“, рекла је Зорана Опачић, мада се у њима није примећивала разлика док није дошао социјализам. Емпатија се свакако рађа код деце која их читају. У њима је немаштина природно стање, а треба нешто учинити да се то промени. То је важно штиво за најмлађе. Када деца стигну до 4-ог разреда треба код њих подстаћи машту.
Сналажљивост у животу и потреба за другим људима је важна тема која би се тешко пласирала деци од 3 до 5 година. Од 5-ог разреда је време за постављање тог питања када се гледају етикете патика и мобилни телефони.
Градимир Стојковић је, како кажу, пример писца који увек има неког јунака из потиснуте категорије. Социјални моменат највише се види у односу град село. Много романа се бави тиме.
У региону је мало другачије. У Хрватској књижевности за децу, рецимо, заступљене су те теме.
Мало тема о социјалној угрожености јунака у књигама за децу и мало новца за ауторе који за њих пишу. Мало људи живи од писања, кажу аутори.
Преводи су такође важни. Хајди, је рецимо, христијанизована у преводу.
У социјализму је препричавана, преобликована у преводу.
Чак ни награде немају новчану вредност као за књижевност за одрасле. Постојала је нада да се то мења, али је брзо угасла.
Учесници: Славимир Стојановић Футро, Зоран Пеневски, Зорана Опачић, модератор Владимир Вукомановић Растегорац
