О новој збирци песама Ненада Шапоње „Близанац времена“ (Прометеј, Нови Сад 2025), књизи о различитим врстама препознавања, говорили су Милета Аћимовић Ивков, српски песник и књижевни критичар, и Слађана Илић, књижевна критичарка.
У веома инспиративној атмосфери истакнуто је да нас ова књига подсећа да је сагледавање самога себе могуће само кроз другог, тј. кроз љубав која настаје у духовном додиру два бића. Без ње није могућа ауторецепција, као ни поимање другог, као ни поимање света. У свом трагању, гносеолошки ограничен, човек се узда у оно што осећа, а не у оно што види. Док осећа, док је у љубави, душа се не може изгубити, а у сваком другом случају може.
На питање лирског субјекта: „Значе ли речи, оно што се чује?“, наш одговор би био: значе само уколико су у песми или пак у неком другом уметничком облику који је по сопственом постању производ љубави – јер уметност не може другачије да настане. Она, ипак, зато опстаје, а све друге речи, које не припадају тој врсти дискурса, круне се и отпадају, као што то у органском свету јесу изумрле ћелије или пак опиљци дрвета или камена са скулптуре која се деље или клеше.
Осећај лакоће, који емитују љубав или пак створено уметничко дело, искључују одсуство другог или пак одсуство моћи да се разуме лепота створеног, а границе љубави, о чему се пита наш лирски субјект, јесу границе нашег бића.
Песник је ово поетско вече завршио читањем својих стихова.
