На овогодишњем Београдском сајму књига, поводом 50 година од смрти нашег нобеловца Иве Андрића, одржан је јубиларни панел који је окупио истакнуте универзитетске професоре и тумаче Андрићевог дела – Горану Раичевић и Јована Делића. Разговор је водио професор Предраг Петровић, а у средишту је било промишљање о томе колико је Андрићева проза и данас жива и актуелна.
Професор Јован Делић истакао је да Андрићево стваралаштво отвара низ савремених питања о судбини балканских народа, ослањајући се на народно наслеђе и духовну традицију од Његоша и Вука Караџића до модерног доба. „Прошлост је оно што остаје – то је оно што Андрића непрекидно интересује“, нагласио је Делић, подсећајући да су многе Андрићеве приче и песме, написане у духу народне поезије, и даље недовољно познате, иако представљају драгоцен увид у његову потрагу за континуитетом идентитета и историје.
Полазећи од своје књиге „Добра лепота: Андрићев свет“, професорка Горана Раичевић говорила је о статусу доброте и лепоте у Андрићевом универзуму. „За Андрића, уметност је кључни алат за промену човечанства. Код њега лепота никада није само лепота – она је атавизам, сећање које долази из неког претходног живота, нешто што истовремено очарава и опомиње“, рекла је професорка Раичевић, додајући да је женска лепота у Андрићевом свету често погубна, али и етички узвишена, попут моста који спаја супротности.
Симбол моста, као премошћавања разлика, ограничавања безмерне жудње и њеног вечног понављања, показао се као средишњи мотив разговора. Учесници су се сагласили да Андрићев опус, иако дубоко укорењен у прошлости, непрекидно говори о садашњости – о људској потреби за смислом, помирењем и разумевањем.
Посебна пажња посвећена је Андрићевом односу према модернизму и авангарди, као и начину на који његово дело помаже у разумевању бурног 20. века. Саговорници су закључили да говорити о прошлости код Андрића никада не значи бежати од садашњости, већ трагати за нитима које повезују епохе, људе и вредности.
