У Сали ИВО АНДРИЋ одржан је програм посвећен делу прерано преминулог писца, академика Горана Петровића. Говорили су: писац, академик Душан Ковачевић, песникиња и преводилац Злата Коцић, професори Филолошког факултета у Београду Александар Милановић и Александар Јерков.

Душан Ковачевић је је рекао да је прво упознао Петровића као писца, па тек онда као човека. Истакао је да оно што га је фасцинирало јесте то како се Петровић бавио речима. Додао је и да му је одувек било занимљиво што је у његовим делима „померена реалност“, као и да је био мајстор речи од којих је формирао сопствени свет. Подсетио је и на чињеницу да су два Петровићева романа у истој години била у најужем избору за награду „Владан Десница“ Народне библиотеке Србије. Пошто је награђен Петровићев „Иконостас“, Ковачевић је испричао како се нашалио са Петровићем рекавши да је он једини писац који је победио сам себе.

Александар Јерков је говорио о изузетној рецепцији Петровићевих дела у иностранству, посебно у Мексику, Русији и Француској. Нагласио је да је био „посебан писац међу писцима“. Додао је и да је Петровић имао снагу реченице, посвећеност писању и песнички набој, какве нико из његове генерације нема и није имао. На крају свог обраћања рекао је да је Горан Петровић један од најзначајнијих европских писаца на прелазу из 20. у 21. век.

Злата Коцић је читала текст о делу Горана Петровића да би, како је рекла, успела да савлада емоције. Додала је да о Петровићу не може да говори у прошлом времену. Нагласила је да је Петровић један од највећих лиричара међу прозним писцима, као и да се у његовим делима налазе језичко благо, надахнута мисао и импресиван дух. Додала је и да је своју стваралачку душу излио у своју делту. Рекла је да је он „песник који претапа сан у јаву, трагач за лепотом људскости и смислом“.

Александар Милановић се надовезао и казао да је Петровићева максимална срамежљивост вероватно негативно утицала на његову каријеру, као и да је он много већи писац него што то људи сада виде. Додао је и да се о њему не може говорити, а да се не спомене лепота његовог језика. Закључио је да је Горан Петровић апсолутни врх српске књижевне стилистике и да ће се тек откривати дубина његовог језика.

На крају се присутнима обратила уметничка директорка Сајма књига Сања Милић која се захвалила породици Горана Петровића на присуству и на томе што је омогућила да се постхумно објави његов роман „Палата“.

Разговор је водила др Слађана Илић.