Колико је уистину битно мислити о књизи данас најбољи доказ је рад стручњака Института за књижевност и уметност.
Институт за књижевност и уметност подсетио је на лепу традицију објављивања зборника у част великих имена која су своје знање уградили у његове темеље и историју.
Било је речи, између осталог, о Међународном научном зборнику „НеМИРНА књижевност, култура, идеологија“ посвећеном др Весни Матовић, научном саветнику, дугогодишњем руководиоцу пројекта истраживања српске књижевне периодике и некадашњем директору Института за књижевност и уметност. Тематски је конципиран у складу са њеним академским ангажовањем и примарним истраживачким областима и обухвата научне студије посвећене књижевном стваралаштву насталом у периоду између последње трећине 19 и прве половине 20-ог века, односно дела настала између Српско-турских ратова и почетка Другог светског рата. На страницама зборника је сведочанство о српској модерни, односу књижевности и идеологије, српским мислиоцима 19-ог и 20-ог века.
Говорећи о „Манифестима у српској књижевности 20. века“ учесници трибине рекли су да први сегмент зборника испитује различите изазове у разумевању манифестних сведочанстава модерне, часописа који су често имали улогу програмских гласила, укључујући у све то и интерпретацију књижевно-историјске номенклатуре и терминолошких одредница иза којих се води читав низ поетичких и критичких дијалога.
Други сегмент посвећен је периоду између два светска рата, историјској авангарди српске књижевности. То динамично и плодоносно раздобље аутори анализирају са различитих становишта, испитујући изражајне светове зенитизма, светокретизма, дадаизма и надреализма, и модернистичко ,,убрзање” карактеристично за манифестни исказ. Осим на плодан корпус програмско-памфлетских текстова дадаизма, уз јединствена уметничка остварења попут цртаног романа, аутори указују и на важне интертекстуалне везе водећих представника националне и европске авангарде.
У трећем одељку су радови концентрисани на период неоавангарде. Описујући залагања ликовне групе Медиала, уметнички пројекат сигнализма, анализирајући карактеристичне поетичке стратегије и тумачећи аутентичну рефлексију „друге традиције“ у дијалогу послератних песника са средњовековном културом ‒ аутори представљају богато разлиставање уметничке праксе и, самим тим, програмских иступа. Зборник закључује прилог који се осврће на генерацијско и стваралачко удруживање „младих“ у српској књижевности 20. и 21. века.
Учесници су истакли такође и Зборник о Живојину Павловићу, великану наше филмске уметности и књижевности, али и о мање познатом бављењу примењеном уметношћу.
Учесници: Бојан Јовић, Светлана Шеатовић, Игор Перишић, модератор Александар Дробац
