Неке тачке увек постоје око којих се збирају прецизне слике о великим писцима. Тако је и када је реч о Црњанском.
Репрезентативно читање Николе Милошевића је било на почетку нових читања. Дело Милоша Црњанског је стандардизовано у читалачком очекивању. Ипак, помера се клатно и свако ново поколење даје нову реч. Колико проширују хоризонт разумевања? Увек откривамо радионицу писца.
Када читате Црњанског као студент то је једно читање, један Црњански, када га читате у зрелом добу то је друго читање, речено је у разговору.
Живот је, говорио је, покварио његово дело. Тим околностима највише профитира српска књижевност. То су врхови наше књижевности. Мотив нихилизма, избеглиштва, метаморфоза, старост све је актуелно и данас. Црњански увек отвара нова питања.
О поезији свако време је давало нову реч. Чињеница је да искаче из сопствене савремености. Како је прихваћен у најширим круговима, а колико стручна јавност то може да помери?
Укрштају се политички, књижевни, друштвени, литерарни елементи у актуелизацији.
Провокативан је и зато све иде у различитим смеровима.
Постао је Црњански неспорна вредност која ће повремено пролазити кроз проблематизације. Политички чланци сабрани у једној књизи и дипломатски извештаји откривају занимљиве детаље. Писац интелектуалац био је паушално оцењен као аутор текстова у Времену. Потребно је више погледа, а на располагању су нам нови алати у новом времену.
Постоје делови стваралаштва недовољно прочитани, отворени за читање јер само на први поглед нису сродни с делом Црњанског. Мање тумачени су Кап шпанске крви и Сузни крокодил. Актуелан је данас као у времену кад је настао Роман о Лондону. Један је од ретких писаца успешан у свим жанровима с истом снагом. Увек ће тражити нова читања.
Учесници: Мило Ломпар, Светлана Шеатовић, Слађана Јаћимовић, модератор Соња Миловановић
