Учесници: чланови делегације Француске, земље почасног госта и Удружења професионалних издавача Србије
Централни програм другог радног дана обележили су разговори почасних гостију и наших издавача.
На првом панелу разговарало се о инструментима афирмације издаваштва у наше две земље, могућностима унапређења сарадње и развоја заједничких пројеката. Дигитална трансформација је омогућила велику доступност података и знања, променила друштвене позиције многим професијама и установама, али и карактеристике државних културних политика, речено је. Постоји осећање да су угрожени издавачи као чувари интелектуалне креативности и баштине, да је попустила брига о језику, као и да се занемарује професионалност уредника. Да ли ће присуство књига и аутора на сајмовима и фестивалима бити анахронизам, какву врсту подршке издаваштву, ауторима и читаоцима, библиотекама, у дигиталној трансформацији могу дати установе какве су БИЕФ и ЦНЛ? Каква су искуства у досадашњој сарадњи Француске и Србије и какве су перспективе? На та питања одговарали су наши и француски стручњаци
- Реџин Хачондо, председница ЦНЛ-а (Француски национални центар за књигу)
- Николас Рош, председник БИЕФ-а (Канцеларија за међународно издаваштво Француске)
- Бора Бабић (директорка ИК Академска књига)
- Реч добродошлице Станислас Пјере, директор Француског института у Србији
- Зоран Хамовић, председник УПИСа
- Уводна реч Милена Драгићевић Шешић, професорка Факултета драмских уметности
- Модератор Дејан Беговић, директор ИК Креативни центар.
Милена Драгићевић Шешић нагласила је да су три јавне културне политике од кључног значаја да се заокружи такозвани еко систем развоја издаваштва:
- Културна политика
- културна дипломатија
- образовна политика.
Када је реч о образовању од наставе до креативног писања, подршка свим учесницима у процесу стварања књиге од писаца такозваних арт резиденција до књижевних удружења и академско рангирање издаваштва. Важна је и брига о дистрибуцији, како физичкој тако и он лајн, библиотекама, подршка фестивалима и постојање јединствене цене књиге.
Реџин Хачондо истакла је важност подршке ауторима, посебно малим и средњим издавачима, независним књижарама, организовању књижевних фестивала и салона, преводу француске литературе на друге језике и дела из света на њихов језик. Из буџета намењеног томе који износи 27 милиона евра финансијски се подржавају аутори и преводиоци. Имају одређену јединствену цену књиге и обавезну минималну цену он лајн књига, рецимо Амазона, од 3 евра. Посебно је истакла улогу примене плана развоја читања, односно образовања, што подразумева редовне сусрете ученика са ауторима у школама.
Николас Рош је рекао да је БИЕФ економски партнер у сарадњи наших и француских издавача, а Бора Бабић да је српском издаваштву преко потребан Национални центар за књигу који би имао сличну улогу као БИЕФ.
Пиратерија у издаваштву била је тема разговора на другом панелу. Шта се мења и шта можемо да очекујемо када је реч о заштити интелектуалне својине, да ли ће бити избрисана граница између пиратерије и законитог преузимања садржаја, хоће ли заиста нестати многи послови у издаваштву, о сусрету читавог једног медијског света с вештачком интелигенцијом, о искуствима и искушењима у заштити и развоју садржаја говорили су
- Денис Рапон, представник АРЦОМ-а (Регулаторно тело за аудиовизуелну и дигиталну комуникацију)
- Вирџини Клајсен (ЕДИТИЦЕ – директорка сектора за наслеђе и дигитализацију)
- Урош Ћемаловић (експерт за право интелектуалне својине)
- Гојко Божовић (директор ИК Архипелаг)
- Модератор је био Милош Константиновић, преводилац с француског језика и руководилац наше организације за заштиту репрографских права.
И на крају, у последњем панелу говорило се о награђивању и важности стимулисања креативности писаца, подршци у стварању веза са другим културама и читалачком публиком., а у разговору су учествовали
- Матијас Енар, (писац)
- Катерин Кусет, (књижевница)
- Љубица Арсић, (књижевница)
- Владислав Бајац, (писац и издавач)
- Модераторка Катја Петровић из БИЕФа.
У обе земље, као и у читавом свету награђена дела привлаче посебну пажњу читалаца. Није добро када писци стварају мислећи само на награду, рекао је Владислав Бајац. Занимљиво је да су у Француској и писци чланови жирија награде Гонкур, што је код нас сасвим нова пракса за награду Народне библиотеке Србије.
