Два изузетна књижевника, песника и прозна писца, били су учесници разговора. Присутни су у свим родовима књижевности. Представили су се својим стиховима уместо класичним читањем биографија.
Тања Ступар Трифуновић је добитница награде Васко Попа.
„Биографија“ се зове и песма Енеса Халиловића. Он је добитник награде Иво Андрић.
Нису прве награде које су добили, али самим именом признања комплетиран је низ.
„Нека необичност присутна је у томе“, каже Халиловић. „Добио сам награде које носе имена писаца чија дела сам читао још као дете, замишљао их, јурио да их упознам“.
Награде привлаче медијску пажњу. Али су добре само када их добију аутори за добре књиге, кажу, јер људи их купе и ако не оправдају одредницу „награђени“ никада више неће пожелети да посегну за делом тог писца.
Награде су подстицај, али не и гаранција. Искључују лошег писца ако је добио награду, а не пише добре књиге.
Тања Ступар Трифуновић каже: „Награде чине књигу препознатљивом. Потпунији је њен смисао ако се поклапа с поетиком писца чије име носи“. Зато њој много значи Попина награда јер јој је његово писање увек било чаролија. Увек је била у унутрашњем дијалогу са великим песником.
„То је изум новог времена“, каже Халиловић. „Када читају његово дело писац је већ награђен. После читања долази друго признање, награда која је продукт модерних времена и важна је јер у медијима скреће пажњу на награђено дело“.
Када је реч о дијалогу између награђених дела саговорника, заједнички им је успешни искорак, прекорачили су границе које су поставили у претходним књигама, а завичај је присутан у оба дела.
Учесници: Тања Ступар Трифуновић, Енес Халиловић, модератор Тамара Крстић
