Појам „патетика“ је грчког порекла, настао је од речи pathetikos. Описује особу која је страсна, осећајна, дирљива, ганута, узбудљива, она која изазива узвишена осећања, снажна, достојанствена, свечана, која изражава страст (на грчком – патос, гласи званично објашњење подсетили су учесници разговора). Међутим, на енглеском језику придев „pathetic” има сасвим супротно значење и значи – јадно / бедно. Дакле, тај појам дефинисан је негде крајње позитивним одредницама, у колоквијалном говору, али значење је често потпуно другачије – придеви из дефиниције у лажном значењу (лажно страстан, лажно осећајан, лажно дирљив, лажно достојанствен, лажно снажан итд.).
У свакодневном животу, и нашем окружењу, људи патетику повезују посебно са односима у љубави. Дефинишу је као емотивно претеривање у казивању емоција, које углавном прераста у кич. На те дефиниције подсетили су учесници програма и започели су, како су рекли, песничку игру, мини радионицу. Прво су читали стихове који лако могу да се подведу под патетично, мада су узвишени. Теме о љубави, свету, молитви. „О љубави се пише 6 хиљада година, а опет је потребна посебна вештина да ти стихови не буду проглашени патетичним у најгорем смислу“, сагласили су се. У другом делу програма поете су кренуле у „контраофанзиву“, како су дефинисали стихове који никако не могу под одредницу патетично. У сваком случају одлични стихови под сајамским халама на Сави.
Учесници: Војислав Карановић, Звонко Карановић, Бата Милановић, модератор Миломир Гавриловић
