• „Бити писац у малој земљи је изазов. Ја сам поставио себи циљ да живим од књижевности пре своје 40-те године. И успео сам“, рекао је Тордо. Већ је имао довољан број књига да живи од писања. То зависи од воље да се успостави трајна веза са публиком, сматра. Важан је редован контакт. „30 до 40 посто времена пишем, остатак користим за промоцију, као што певачи иду на наступе, на концерте“, каже Тордо.

    Ни Баздуљ ни Тордо не пишу о колективном јунаку, већ се баве појединцем. Постоји и сличност између две културе, живота, као и повезаност. Више португалских књига је преведено у Србији него у Шпанији, рецимо.  Заједничко је да је теже ауторима из рубних земаља да дођу до превода, кажу писци.

    Постоји и ниво поистовећивања две мале земље окружене великим земљама, што је опасно у политичком смислу, сматра Тордо. Социјалистичка борба за малог човека нас такође повезује.

„Доминантна јадиковка о положају књижевности није на месту“, каже Баздуљ.  Рецимо у Бугарској, која је у Европској унији, има много мање књижара. „Читава Софија има их мање него ми у Кнез Михаиловој“, каже. Наглашава и да наши писци имају више превода на бугарски, док овде знамо само за три бугарска писца.

Баздуљ је испричао занимљив догађај из Лисабона када је на поклон добио мајицу зато што је из Србије, а продавац обожава Кустурицу.

„Србију је Кустурица промовисао у Португалу. Такође српски фудбалери који су играли у њиховим клубовима“, рекао је португалски писац.

Снажну везу између две земље остварује култура, сагласни су учесници трибине.

Модератор Сања Милић, преводилац Јелена Жугић