• Дијалог са савременицима, са претходницима и другим културама био је тема разговора са два писца..

    Непосредан боравак у другим културама нема једнаку важност за њих. Пишталу је дуг боравак у Америци био значајан, а сматра да, нажалост, циљ највећег дела светске културе данас није да се схвати други и другачији. Сагласни су да описивање самог себе није изазов:

    „Кад пишем немам у плану дијалог са другим културама. Ако је књижевност аутентична то, између осталог, постоји. Када је књижевни јунак припадник друге културе успостављате дијалог“ рекао је Кецмановић.

    У Америци, каже, није могао да стекне суштинске увиде, сазнања јер популарна култура их је већ пружила. Тајланд у којем је боравио био му је мало познат, али све што је открио тек је загребао у роману, каже Владимир Кецмановић говорећи о важности боравка у земљи у којој се догађа радња дела.

    „Кад све саберем боравак није био пресудан“.

    Шта је ауторима подстицај за писање о прошлости?

    Није ствар строгог плана. Почнете да сакупљате неке чињенице и рађа се идеја.

„Венеција ме је увек покретала, имао сам утисак да је недовољно позната историја Боке у Венецији“, каже Пиштало.

За њега је била важна као антиколонијална тема. „Прилагођаваш своје сазнање о себи с туђим незнањем о теби, тада и сада. Цинична наивност да се игра на твоју штету због глобалних токова повезује почетак 18 века с нашим временом. Читаоци увиђају ту повезаност“, сматра Пиштало.

По Кецмановићевом мишљењу и уметнички изазовно је проблеме свог времена транспоновати у друго време.

„Мој рефлекс је другачији“, каже. „Директно пишем о актуелном времену.“

Андрић је највећи писац који је одредио чак и његову реченицу, каже Пиштало. „Андрић је изнад свега и изнад свих по ширини и по поштовању према човеку. Ћоркан је главни јунак романа На Дрини ћуприја јер живот је најживљи на дну живота. Писао је о гладнима живота и успео је да остане гладан живота и после Нобелове награде.

„Свесно или несвесно водимо дијалог са писцима. У „Осами“ сам директно имао на уму Андрића, али не значи да је мање присутан него у роману „Топ је био врео“, каже Кецмановић.

Када је реч о дијалогу са савременицима, Пиштало каже да чита Кецмановицеве књиге. Добро их зна али не познаје дела других писаца.

Кецмановић чита дела пријатеља. Нека радо, некима не би рекао шта мисли о њима. Цени

Горана Петровића, Срђана Ваљаревића. Чита, каже, без обзира да ли су дела савремених писаца или класика.

Сајамске трибине су завршене порукама два писца. Поезија и хумор најважнији су Владимиру Пишталу. Кецмановић каже: „Пишем књиге какве бих волео да прочитам“.

Модератор Соња Миловановић