Жири 69. Међународног београдског сајма књига, који је радио у саставу Јасмина Нинков (председник), проф. др Миливоје Павловић, проф. др Александар Милановић, Весна Јовановић и Марко Крстић, разматрао је и оценио издавачку продукцију у категоријама за које се додељују признања.
Награда за Издавача године у 2026. додељена је издавачкој кући:
ПРАВОСЛАВНА РЕЧ , Нови Сад
Образложење:
Издавачка кућа ПРАВОСЛАВНА РЕЧ, заслужила је признање за издавача године доследним неговањем српске духовне, историјске и културне баштине, као и објављивањем дела која повезују научну утемељеност, високе издавачке стандарде и трајну културну вредност. Пажљиво одабраним издањима, која обухватају православну теологију, историју, књижевност и националну традицију, значајно доприноси очувању културног идентитета и обогаћивању савремене српске издавачке продукције.
Награда за Издавачки подухват године 2026. додељује се издавачкој кући:
ПРОМЕТЕЈ, Нови Сад
За едицију „Дубровачки Срби (1841–1941)“, приредила Ирена Арсић
Образложење:
Целина од шест књига даје широку и детаљну слику о Србима католицима са простора Дубровника у време њиховог постепеног претакања у други национ, односно у периоду од 1841. до 1941. године. У овом стогодишњем одсеку Срби су на простору Дубровника објављивали поезију, прозу, драму, мемоаре, публицистичка и историографска дела, а из богатог корпуса Ирена Арсић је, држећи се јасних вредносних критеријума, одабрала највредније и узорно приредила по важећим научним и публицистичким узусима. Књижевност Дубровника представљала је један од значајних токова српске књижевности, али истовремено и једини ток чија се припадност релативизовала у епохи југословенства. Истовремено, језик дубровачке књижевности у претходним фазама свога развитка био је и један од узора у Вуковој књижевнојезичкој реформи, а у обухваћеном стогодишњем периоду служио је у објављеним делима и као потврда исправности реформаторових погледа. Стога приређивачки подухват Ирене Арсић представља значајан допринос обновљеном интересовању за сагледавање дубровачке књижевности и као српске књижевности – и то искључиво на објективним, научним критеријумима – што осим научне има и велику националну вредност.
Награда Најбољи издавач из дијаспоре и региона у 2026. додељује се:
ЈАВНА УСТАНОВА МУЗЕЈИ И ГАЛЕРИЈЕ НИКШИЋ
За монографију „Свијет слике сликс свијета“, аутора Милосава Милатовића и Лука Ђукановића
Образложење:
Ова монографија је настала из веома богатих музејских збирки из фундуса ЈУ Музеји и галерије Никшић и значајна је у свом образовном, културном и естетском смислу и доприноси очувању културног идентитета и поштовању уметничке баштине, подстиче на критичко размишљање и естетску осетљивост. На њеним страницама се налази одраз непролазне људске потребе да се свет разуме, осмисли и изнова створи кроз уметност, да се осети присутност и онога што није видљиво. Књига нам показује да је свака уметничка форма у присној вези са неком врстом животног искуства, оно што човек бира да гледа, слуша и чита.
Селекција радова је вршена према критеријумима репрезентативности и културно-историјског значаја. Ставови изложени у овој књизи отворени су за различите интерпретације и вредновања.
Награда Посебно признање за допринос у области науке додељује сe издавачкој кући:
ЧИГОЈА ШТАМПА, Београд
За седмотомни речник „Тако су говориле источнобосанске Ере : Речник једног ишчезлог српског говора у седам томова“, Слободан Реметић
Образложење:
Седмотомни речник академика Слободана Реметић, који је на 4.600 страна са примерима сакупио сву лексику једног народног говора, представља јединствен лексикографски подухват у србистици, не само у њеној дијалектологији. Као су истакли рецензенти, академици Александар Лома и Љубинко Раденковић, у питању је „тезаурус у којем је сабрана и узорно обрађена целокупна лексика једног идиома у фази његовог изумирања“. Говор источнобосанских Ера припада тзв. „прелазној зони“, која подразумева простор између југоисточне и северозападне области источнохерцеговачког тј. херцеговачко-крајишког дијалекта. Реметићев речник има и ширу, националну, а не само лингвистичку вредност будући да овим лексикографски обрађеним српским говором данас практично мало ко, а можда више и нико не говори. Узрок нестајања говора источнобосанских Ера био је грађански рат у БиХ и расејавање српског народа са наведеног простора. Многи од његових говорника данас живе као избеглице у Србији, измешани са носиоцима другачијих говора, што неумитно води и његовом губљењу. Стога је важна и напомена рецензената да „садржај овога речника, може се рећи, припада историјској дијалектологији, историји једног краја и његовог идиома“, што му даје додатну научну тежину.
Награда за најбољу дечју књигу додељује се издавачкој кући:
СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК ДОО
за књигу „Зачини – суперхероји на путу по Србији“ ауторке Олге Цареве
Образложење:
Оригинално, маштовито, деци разумљиво и занимљиво у књизи Зачини – суперхероји на путу по Србији Олга Царева спаја авантуру, знање и открива богатство природе и културне баштине Србије. Посебним приступом и приповедањем подстиче дечју радозналост, развија љубав према читању и приближава најмлађима свет зачина и њихове необичне моћи. „Зачини – суперхероји заувек би остали у својим теглицама да ауторка,“ како сама каже, „није прокрстарила Србијом, у њиховом сјајном друштву“. Зато то дело заслужује признање за најбољу књигу за децу протекле године.
Чланови жирија су одлучили да награду Специјално признање доделе издавачима:
ЧИГОЈА ШТАМПА, Београд
За књигу „Анатомија зла“, Лордан Зафрановић
Образложење:
Жири 69. Међународног београдског сајма књига с посебном радошћу и наклоношћу додељује Специјално признање књизи разговора „Анатомија зла“ Лордана Зафрановића, у издању Чигоја штампа, која уоквирује целокупну поетику једног од најважнијих и најинтригантнијих европских синеаста модерног доба. „Анатомија зла“ није само Зафранићево кинематографско завештање, него и метафизички компас једног живота који је у целости посвећен стварању филма, откривању зла у дубинама човекове душе и бескопромисности уметничког позива. Снага „Анатомије зла“ открива се као голгота личног става, која се може мерити јововским размерама, исто онако како се могу и размеравати вредности Лордановог пребогатог филмског опусу заокруженог ремек делом „Дјеца Козаре“.
СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК ДОО
За књигу „Орфелинов велики српски травник“
Образложење:
Фототипско издање Орфелиновог Великог српског травника има непроцењив научни, културни и уметнички значај јер исправља историјску неправду према делу које је дуже од два века било скривено од очију јавности. Значај овог издања огледа се у неколико кључних аспеката: спајање расутог националног блага, темељ српске ботаничке и медицинске терминологије, врхунски увид у српски барокни бакрорез и заштита оригинала од пропадања.
Ово издање Травника представља културни споменик који показује да је српска средина у 18. веку, преко Орфелина, ишла у корак са европским просветитељством и модерним научним токовима.
НАЈЛЕПША КЊИГА НА 69. Међународном београдском сајму књига
На 69. Међународном београдском сајму књига стручни жири НАГРАДА ЗА НАЈЛЕПШУ КЊИГУ радио је у саставу Здравко Мићановић, Невена Мишковић Бошковић и Драган Тадировић.
Чланови Жирија једногласно су одлучили да Награда Богдан Кршић за најлепшу књигу на Међународном београдском сајму књига 2026. године буде додељена књизи:
„ХЕДОНИСТИ“
аутора Сање Домазет и Славка Крунића у издању Службеног гласника
Образложење:
Књига се издваја у овогодишњим предлозима за најлепшу књигу јер у дизајнерском аспекту имамо визуелну сведеност и хармонију која је постигнута односом текста и илустрације.
Пажљиво уметнуте вињете, које су „позајмљене“ из Крунићевих слика, обогаћују визуелни доживљај и доприносе динамици, а притом не ремете његову читљивост.
Награда за најлепшу дечју књигу додељује се књизи:
„КУТЛАЧИЋИ ЋЕ СПАСИТИ СВЕТ“
аутора Кристине Кутлача у издању Хук издаваштва
Образложење:
Књига се издвојила оригиналним концептом и темом. Илустрације и текст равноправно граде визуелну причу која је приступачна млађем узрасту.
