Програм одбора Сајма књига

20. ОКТОБАР

Сала „Иво Андрић”

19.30

ГРУПНИ ПОРТРЕТ – Правда за Нобела!
Одлука Шведске краљевске академије да једна од две Нобелове награда за књижевност припадне Петеру Хандкеу изазвала је дизање скоро па барутне прашине која се још увек не слеже. Први дан Сајма књига је право време за разговор о Петеру Хандкеу и Олги Токарчук, двоје писаца чији друштвени ангажман побуђује више пажње јавности од њиховог књижевног стваралаштва.
У разговору учествују Жарко Радаковић, Милица Маркић, Небојша Грујичић и Мирољуб Стојановић
Разговор води Мухарем Баздуљ

21. ОКТОБАР

Сала „Иво Андрић”

14.00	ГРУПНИ ПОРТРЕТ – Представљање агенције за књигу КАЛЕМ из Турске Први овогодишњи програм у највећој конференцијској сали на Сајму и одмах нешто сасвим другачије! Свој рад представиће нам агенција за књигу КАЛЕМ, коју су пре десетак година у Истанбулу основали млади књижевни ентузијасти, са жељом да помогну турским ауторима да изађу на светску књижевну сцену, као и да љубитељима светске књижевности у својој земљи понуде што боље књижевне преводе. О свим активностима агенције и даљим могућностима повезивања турске и српске књижевне сцене говориће координаторка активности КАЛЕМ-а Нермин Молаоглу, потом њена имењакиња Нермин Јилдирим, списатељица која је и званична гошћа Сајма, те неки од наших издавача који сарађују са овом агенцијом. Да разговор тече без шумова у комуникацији, помоћи ће нам књижевни преводилац Весна Газдић.
15.00	СВЕМИР ВИНАВЕР – Пушкинов и Павићев „Евгеније Оњегин” Прва трибина из циклуса посвећеног изазовима књижевних превода спојиће два класика светске књижевности чије годишњице рођења и смрти обележавамо током целе 2019. године. О Александру Сергејевичу Пушкину и нашем Милораду Павићу, који је превео „Евгенија Оњегина” са Тањом Поповић, Аном Јаковљевић и Корнелијом Ичин разговараће Мелиха Правдић.
16.00	КЊИЖЕВНИ АМАРКОРД – Бурлеска господина Растка Петровића Циклус трибина посвећених домаћим и светским писцима чије нас годишњице рођења или смрти обавезују али и подстичу да говоримо о величини њихових дела и њиховог утицаја на савремену књижевну сцену посвећена је писцу „Дана шестог”. О животној судбини и генију писца Растка Петровића говориће Бојан Јовић и Антоније Симић, а разговор ће водити Владан Бајчета.
17.00	ПРОФИЛ Гојка Ђога Како је то бити песник чије стихове не оцењују књижевни критичари него судије на правом судском процесу, зна Гојко Ђого, кога шира јавност зна по инкримисаној збирци стихова „Вунена времена”, а љубитељи поезије по особеној поетици чији су домети овенчани многим књижевним наградама. О овоме и много чему другом са песником ће разговарати Никола Маринковић.
19.00	КЊИЖЕВНИ АМАРКОРД – Тридесет година без Киша Током целе године разговара се и пише о Данилу Кишу. Његов горки талог искуства и даље интригира оно што је остало од југословенске култруне јавности. О писцу „Гробнице за Бориса Давидовича” на овогодишљем Сајму ће бити речи на неколико трибина. На овој, којом започиње дружење сајамске публике са Данилом Кишом, учествоваће Гојко Божовић, Владислава Гордић Петковић, Драган Бошковић и Александар Јерков, а разговор води Тамара Крстић.

Сала „Борислав Пекић”

14.00	МИКС МЕДИЈА – Анимација и књижевност У разговору којим „пробијамо лед” у трибинском циклусу који ће обухватити најшири спектар тема посвећених везама књижевности са најразличитијим сферама људскога делања, између осталог ће бити речи о начинима адаптирања књижевних дела у цртаће и текстом као главним јунаком анимираног филма. Са Милошем Томићем и Срђаном Радаковићем разговараће Сања Савић Милосављевић
15.00	ГРУПНИ ПОРТРЕТ – Представљање аутора пројекта „Енклава” Звонко Карановић је већ одавно етаблиран као један од оних песника чија је поезија позитивно деловала у оба генерацијска смера – његове текстове воле и цене како они старији, тако и они млади песници и књижевни критичари. На трибини ће бити представљен Карановићев издавачко-едукативни пројекат „Енклава”, као и неколико младих песника који су захваљујући ангажовању свога ментора добили и своје песничке збирке.
16.00	КЊИГЕ И СНИМАЊА Срдана Голубовића Намера је да на трибинама у овом мини-циклусу публици представимо наше познате филмске редитеље пре свега као читаоце, али и да сазнамо начине на које се у њиховом делу огледа књижевни текст. Наш први гост биће Срдан Голубовић, редитељ који је свој филм „Клопка” снимио по истоименом литерарном предлошку Ненада Теофиловића. Са њим ће разговарати Срђан Вучинић.
19.00	НАУКЕ И КЊИЖЕВНОСТ – Нефикцијска књижевност До пре двадесетак година, заједно са Ниновом наградом додељивана је и Награда „Димитрије Туцовић” за публицистику. У међувремену је таблоидизацијом јавног простора овај термин потпуно изгубио своје некадашње значење, па би нефикцијска књижевност највише одговарало термину nonficiton , којим се у свету назива документарна, научно-популарна и мемоарска литература. О нефикцијској књижевности ће говорити Томислав Брлек, Мирољуб Стојановић и Иван Чоловић, први добитник Награде за нефикцијску књижевност ДКСГ. Разговор води Тамара Митровић.

Сала „Добрица Ерић”

18.00

ЗАМЕНА МЕСТА – Мирјана Ђурђевић и Владимир Арсенић
Замисао је да се устаљени однос писца и књижевног критичара на овим трибинама окрене „наглавце”, тако да публика буде сведок својеврсног разоткривања критичареве читалачке поетике.
У првом оваквом разговору, Мирјана Ђурђевић ће, попут своје књижевне јунакиње Хенријете, покушати да „раскринка” критичарски систем вредности увек строгог Владимира Арсенића.

22. ОКТОБАР

Сала „Иво Андрић”

14.00	ГРУПНИ ПОРТРЕТ – Представљање Српског књижевног друштва Посетиоци Сајма књига ће ове године бити у прилици да се упознају са активностима три репрезентативна уметничка удружења која окупљају писце и књижевне преводиоце. Свако удружење је слободно да својих педесет минута искористи по слободној вољи. Тако ће чланови Српског књижевног друштва на трибини насловљеној „Да ли роман прождире остале књижевне врсте?” разговарати о томе да ли је та превага квалитативна или само квантитативна; да ли су је створили медији и издавачи или је роман и даље највећи изазов за писца; може ли се и како оживети интересовање за поезију, причу, есеј, путопис; коме користи хиперпродукција романа и није ли она најпогубнија управо за роман сам. У разговору учествују Јелена Ленголд, Славољуб Марковић и Дејан Симоновић. Разговор води Мирјана Митровић.
15.00	ПРОФИЛ Нермин Јилдирим Први гост Одбора сајма књига који ће се представити публици биће турска списатељица Нермин Јилдирим, чији је роман „Тајне сневане у Истанбулу” објавио београдски Beobook. Са Нермин Јилдирин ће разговарати Драгана Ковачевић.
16.00	КЊИЖЕВНИ АМАРКОРД – Павић, унутрашња страна рецепције Након приче о Милораду Павићу као врсном књижевном преводиоцу, на овој трибини ће се говорити о генези рецепције његовог књижевног опуса код нас и у свету. Публика ће моћи да чује колико су геополитичке промене утицале на тумачења Павићевог опуса. У разговору учествују Милица Мустур и Кристијан Олах, а са њима ће разговарати Владан Бајчета.
17.00	НАУКЕ И КЊИЖЕВНОСТ – Стотину књига едиције Десет векова српске књижевности Издавачког центра Матице српске. Говоре Миро Вуксановић, главни уредник и др Марко Недић, један од уредника
18.00	ЗАМЕНА МЕСТА – Владимир Кецмановић и Сања Милић Ко не буде присуствовао овом разговору, пропустиће јединствену прилику да види шта ће то врсни полемичар и добитник обе Андрићеве награде питати ауторку култне радијске емисије „У првих пет”.
19.00	КЊИЖЕВНИ АМАРКОРД – Десет година без Милорада Павића Трећи разговор о Павићу биће посвећен пишчевом књижевном наслеђу. Колико је „Хазарски речник” утицао на списатељске технике и поетике? На трибини учествују Ала Татаренко, Александар Јерков и Борис Булатовић, а са њима ће разговарати Слађана Илић.

Сала „Борислав Пекић”

13.00	СВЕМИР ВИНАВЕР – Савремена српска књижевност на украјинском Захваљујући пре свега књижевном преводиоцу и слависткињи са Универитета у Лавову Али Татаренко, савремена српска књижевност је и те како присутна и на украјинском језику. Овога пута, у разговору о свим успесима и предстојећим пројектима представљања наше књижевности у овој многољудној словенској земљи придружиће јој се и њена колегиница из Кијева, Олга Антонова. Разговор ће водити Вуле Журић.
14.00	ГРУПНИ ПОРТРЕТ – Представљање школа креативног писања и књижевне критике Дома културе студентски град из Београда Популарни ДКСГ је једно од проверених места где се редовно и квалитетно представља све оно вредно са домаће и регионалне књижевне сцене. Сем редовних промоција, округлих столова и правих малих књижевних фестивала, Студењак је већ неколико година и место одржавања низа занимљивих и пре свега корисних књижевних радионица. Сајамска трибина је право место да уредница књижевних прогреама ДКСГ Тамара Митровић и њен креативни тим представе све своје активности и подстакну заинтересоване да им се прикључе у раду.
16.00	СВЕМИР ВИНАВЕР – Изазов књижевног превода дела Владимира Набокова и Томаса Пинчона Како се у јавности сужава простор за књижевну критику, тако се губи скоро свако помињање квалитета књижевних превода. Зато ће простор сале „Борислав Пекић” макар на педесет минута бити посвећен разговору о изазовима књижевног превода дела двојице писаца чије су поетике извршиле немерљив утицај на правце којима ће се кретати савремена књижевност. О превођењу текстова Набокова и Пинчона на српски разговараће Александар Шурбатовић и Нина Живановић Муждека.
17.00	КЊИЖЕВНИ АМАРКОРД – Исак Самоковлија Постоје тихи писци. Ако и нисмо били њихови савременици, ипак осећамо да су „живели и радили” готово неприметно, некако по страни од уобичајене вреве коју са собом доноси учешће у културном животу, али и како је њихова реч била и остала важна и незаобилазна. Један од таквих писаца био је и Исак Самоковлија, сарајевски лекар, који је животни век, књижевне теме и простор у којем страдају његови књижевни јунаци делио са нашим јединим нобеловцем, Ивом Андрићем. О вредностима књижевног дела писца „Носача Самуела” и усуду другог у земљи о којој говори Андрићево „Писмо из 1920. године” разговараће Станиша Тутњевић, Мухарем Баздуљ и Вуле Журић.
19.00	МИКС МЕДИЈА – Новинарство и писање Имате ли и ви свог омиљеног новинара? Да ли можете да препознате његов стил након што прочитате тек неколико првих речи новинског чланка? Зашто данас немамо неког новог Богдана Тирнанића или Мирослава Радојчића? Шта је дигитализација дала, а шта узела новинарима? На ова и друга питања Димитрија Буквића о везама новинарства и књижевности настојаће да одговоре Говоре Галеб Никачевић, Немања Чабрић и Круна Пинтарич.

Плато београдског сајма

15:00

ПРОФИЛ Ане Ристовић
Добитница многих важних књижевних награда, преводилац са словеначког, светски путник… то су само неки од разлога да проведете лепих сат времена слушајући разговор познате песникиње и Драгана Бабића.

Сала „Васко Попа”

13:00

МИКС МЕДИЈА – Представљање књиге „Марципан – царство мога оца“ Миклоша Самоша
„…Пред нама је велика лична прича о успеху човека који потиче од оног доброг што постоји код Мађара и код нас, Срба. Али, то је пре свега, прича о успеху до кога се долази радом, великим, тешким и исцрпљујућим радом који носе две генерације.Повест толико оригинална и лична, да ће многи људи са ових простора увидети фантастичан пут који су пронашли чланови породице Самош, док су се кретали ка врху на који су носили ружу од марципана. И још нешто-прича ове породице занимљива је јер нам открива свет Мађара и Мађарске из једног сасвим новог угла, у коме смо ми, Срби. А из тог угла,после читања ове књиге,ићи ћемо са нешто више ведрине у животу…”

23. ОКТОБАР

Сала „Иво Андрић”

14.00	ГРУПНИ ПОРТРЕТ – Представљање Удружења књижевника Србије Након Српског књижевног друштва, сајамској публици ће се представити чланови нашег најстаријег књижевног удружења.
18.00	800 ГОДИНА АУТОКЕФАЛНОСТИ СПЦ – Библија и српска култура Овај велики јубилеј Српска православна црква обележава низом свечаних активности. О значају догађаја који су се одигравали пре осам векова биће говориће сеу програмима на штанду СПЦ. У оквиру трибинских програма, очекују нас два разговора, а велики јубилеј је повод да се разговара о нераскидивим везама наше цркве и културе. Прва трибина посвећена је историји превода Библије на српски језик, и многоструким утицајима Библије на нашу националну културу. Учествују др Предраг Драгутиновић и др Родољуб Кубат. Разговор води Данијела Дојчиновић.
19.00	НАУКЕ И КЊИЖЕВНОСТ – Књиге о науци као добра књижевност Баш као и нефикцијска књижевност, књиге посвећене популарној науци нису још увек нашле стално место на полицама наших библиотека. На сајамској трибини највише ће бити речи о феномену овог жанра и специфичностима ове гране издавачке делатности на домаћем терену. У разговору учествују Љубица Урошевић, Слободан Бубњевић и Бојан Стојановић. Разговор води Мухарем Баздуљ.

Сала „Борислав Пекић”

13.00	МИКС МЕДИЈА – The E-BOOK Puzzle: прошлост, садашњост, будућност дигиталног издаваштва – о значају електронских књига и других дигиталних публикација из перспективе издавача, библиотекара и читалаца. Говори Ксенија Минчић Обрадовић
15.00	ГРУПНИ ПОРТРЕТ – Јелена Ленголд и Александар Баљак А може и: два профила! Како год, публику очекује педесет минута разговора са супружницима о томе како утичу једно на друго, како и где стварају и да ли је заједнички живот уметника грађа за песму, кратку причу, роман или афоризам. Са ауторима разговара Вуле Журић.
16.00	МИКС МЕДИЈА – Библиотеке и савремена српска књижевност. Како задржати постојећу а освојити нову публику књижевних вечери? Да ли су библиотеке место за промоцију љубавних викенд романа и како помоћи читаоцима да дођу до вредних наслова? О томе и многим другим аспектима односа библиотека и текуће књижевне продукције говориће Јасмина Нинков, Милена Ђорђијевић и Виолета Стојменовић.
17.00	КЊИЖЕВНИ АМАРКОРД – Оскар за Давича?! Тридесет година је прошло од смрти Оскара Давича, али није фраза када кажемо да његово дело и данас живи. Шта је то што у његовом делу не престаје да привлачи нове и нове генерације читалаца, због чега је занемарен његов приповедачки опус, против кога или чега се данас не би бунио увек на полемику спремни Окета…? На ова и многа друга питања потрудиће се да одговоре Бојан Васић, Томислав Брлек и Владимир Табашевић. Са њима ће разговарати Марјан Чакаревић
18.00	НАУКЕ И КЊИЖЕВНОСТ – Професори, писци, песници и њихови ђаци. Колико ли је само оних писаца који су кору хлеба зарађивали радећи у просвети?! Неки од њих су били омиљени професори, док други никако нису успевали да у себи помире уметника и педагога. Како је данас бити писац и професор? Да ли списатељски таленат помаже или одмаже у предавању прописаног градива? О овим и другим темама разговараће професори Српског језика и књижевности Љубица Арсић, Петар Матовић и Ана Ристовић.
19.00	КЊИГЕ И СНИМАЊА Боре Драшковића Филмски опус једног од наших најзначајнијих и најзанимљивијих филмских редитеља увек је био у тесној вези са књижевношћу. Са редитељем разговара Срђан Вучинић.

Плато београдског сајма

13.00	800 ГОДИНА АУТОКЕФАЛНОСТИ СПЦ – Представљање фото-монографије „Свети Сава у Боки” О књизи ће говорити Никола Маловић.
15.00	НАУКЕ И КЊИЖЕВНОСТ – Представљање нових издања Српске акдемије наука и уметности Говоре академик Владимир С. Костић, председник САНУ и академик Марко Анђелковић.
16.00	НАУКЕ И КЊИЖЕВНОСТ – Читалац Владимир Костић У готово свим својим јавним иступима, председник Српске акаденије наука и уметности инсистира на важности културе за развој, али и опстанак нашега друштва. Тема сајамске трибине, међутим, неће бити меморандуми и званични ставови институције на чијем је наш уважени науролог на челу, нити било које научно питање. Интересује нас онај Владимир Костић који на Сајам књига долази са кофером да би га на крају дана испунио књигама. Колики је значај књиге и читања за појединца и друштво у којем живи, које су му то књиге омиљене, а које наслове никада до краја није прочитао… О томе и о многим другим читалачким темама са председником САНУ разговараће Вуле Журић.

24. ОКТОБАР

Сала „Иво Андрић”

15.00

НАУКЕ И КЊИЖЕВНОСТ – Представљање десет томова критичког издања дела Иве Андрића у издању Задужбине Иве Андрића.
Говоре Миро Вуксановић, председник Уређивачког одбора, проф. др Зорица Несторовић, руководилац пројекта и др Жанета Ђукић Перишић, управница Задужбине

16.00

ПРОФИЛ Сергеја Шаргунова
Гост Одбора сајма књига долази из Москве. Шаргунов је представник млађе генерације руских приповедача, свестрани и ангажовани уметник чији другачији глас доприноси утиску о руској књижевности као неисцрпном извору врхунских уметника.
Да је то тако, потврђује Шаргуновљев роман „Албум без фотографије”, који је код нас објавио Службени гласник, у преводу Милене Мићуновић.
Са аутором разговара Сања Милић.

Сала „Борислав Пекић”

19.00

ЗАМЕНА МЕСТА – Горан Петровић и Александар Јерков
Након разговора са председником САНУ, публика ће бити у прилици да чује шта то један од наших нејпревођенијих писаца и од скора академик Горан Петровић има да пита професора универзитета и књижевног критичара Александра Јеркова.

25. ОКТОБАР

Сала „Иво Андрић”

14.00	ГРУПНИ ПОРТРЕТ – Представљање Удружења књижевних преводилаца Србије Сајамској публици ће се представити уметничко удружење оних без којих не би било могуће говорити о било каквој културној сцени. Ово је прилика да шира публика чује како књижевни преводици и те како имају много тога важног да кажу, а не само да добро преводе.
15.00	КЊИЖЕВНИ АМАРКОРД – Слободан Јовановић некад и сад Иако је са обновљеног издања његових сабраних дела одавно скинута етикета сумњиве идеолошке подобности, наш велики правник, историчар, књижевни критичар и утемељитељ „београдског стила” као да још увек није заузео оно место које му у нашој култури и више него заслужено припада. Шта нам данас говори његово целокупно ангажовање? Када ће наша научна и шира јавност бити у стању да се дефинитивно одреде према првом Слободану међу Србима. У разговору учествуују Милош Ковић, Слободан Антонић и Борис Милосављевић. Разговор води Горислав Папић.
16.00	ПРОФИЛ Гоце Смилевског Аутор „Разговора са Спинозом” управо је обавио нови роман у преводу на српски језик. Овога пута, у средишту интересеовања једног од најважнијих савремених македонских писаца нашао се Сигмунд Фројд и његове сестре. Са аутором разговара Драгана Ковачевић.
17.00	ПРОФИЛ Мила Ломпара Професор Мило Ломпар је један од најактивнијих наших интелектуалаца, а његова најновија књига посвећена Милошу Црњанском не престаје да привлачи пажњу читалаца. Како је све почело? Да ли је потребно мирити страст са знањем? Зашто је Црњански волео фудбал, а Андрић кошарку? То су само нека од питања које ће професору поставити Весна Капор.
18.00	КЊИЖЕВНИ АМАРКОРД – Павић између науке и књижевности Последња у низу трибина посвећених писцу „Хазарског речника” говориће се о преплитању његовог научног и књижевног рада. У разговору учествују Михајло Пантић, Јасмина Михајловић и Јелена Марићевић. Разговор води Владимир Папић.
19.00	КЊИЖЕВНИ АМАРКОРД – Педесет година „Бугарске бараке” Једна од кључних књига једног од зачетника стварносне прозе изашла је из штампе пре тачно педесет година. Ове године добили смо јубиларно издање те антологијске збирке кратких прича писца који је током деценија рада успевао да увек буде нов и другачији. Са Милисавом Савићем разговара Вуле Журић.

Сала „Борислав Пекић”

14.00	МИКС МЕДИЈА – Педесет година „Косе”, педесет година шишања? Могли смо уместо „Косе” да ставимо и „Вудсток”, али овога пута нас сем бунта и његовог брендирања интересује и феномен мјузикла, те слика тадашње београдске уметничке сцене. Говоре Владислав Бајац, Предраг Ј. Марковић и Жикица Симић Разговор води Вуле Журић.
15.00	СВЕМИР ВИНАВЕР – Борхес без Маркеса. Шта је нама некада био, а шта нам је данас Хорхе Луис Борхес? Колики је био утицај његове поетике на уметнички развој наших писаца? Говоре Силивија Монрос Стојаковић, Милан Влајчић и Ненад Шапоња. Разговор води Милена Ђорђијевић.
16.00	МИКС МЕДИЈА – Књижевност и савремена визуелна уметност Док буде трајао Сајам књига, у току ће увелико бити велика изложба Марине Абрамовић, која је у домаћој јавности изазвала прави мали полемички рат. У јеку ове помало необичне уметничке диференцијације на Сајму ће се разговарати о везама књижевности и уопште текста са тенденцијама у савременим ликовним праксама. Говоре Жарко Радаковић и Гордана Каљаловић Одановић. Разговор води Марија Ђорђевић.
17.00	НАУКЕ И КЊИЖЕВНОСТ – Има ли савремене српске књижевности у науци о књижевности? Сведоци смо живе научне активности којом новостасала генерација књижевних историчара и теоретичара настоји да пружи свој поглед на традиционалне књижевне вредности. Међутим, колико ова истраживања задиру у савремену књижевност? О овоме ће разговарати Татјана Росић, Владимир Гвозден и Владимир Табашевић. Разговор води Игор Перишић.
18.00	ЗАМЕНА МЕСТА – Владан Матијевић и Тамара Крстић Владан Матијевић је познат као духовит писац и саговорник. Баш ће бити интересантно видети како се сналази у улози онога који не даје одговоре, већ поставља питања. А Тамара Крстић ће најзад бити у прилици да исприча када је и како толико заволела књижевност и решила да јој бављење културом буде животно занимање.
19.00	ПРОФИЛ Лауре Синтије Черњаускајте Прва списатељица која на Сајам долази из Литваније и њен роман „Дисање у мермер” као први роман преведен са литванског на српски језик. Са ауторком разговара Љубица Пупезин.

26. ОКТОБАР

Сала „Иво Андрић”

14.00	ПРОФИЛ Дејвида Вана Амерички писац који је објавио сјајну књигу о самоубиству у најбољој традицији приповедања о америчкој дивљини. Са аутором разговара Мирољуб Стојановић.
16.00	МИКС МЕДИЈА – Стој, Џони, стој, или још неколико речи о Бранимиру Штулићу. Нова књига Ивана Ивачковића посвећена албумима групе „Азра” биће тек повод да учесници и публика створе енергију из које избија неизмерно дивљење према песничком генију Бранимира Џонија Штулића. Говоре Иван Ивачковић, Др Неле Карајлић и Душан Павловић. Разговор води Вуле Журић.
17.00	Десет година књижевне групе П-70 Пре десет година све је почело у београдском СКЦ-у. Десет година касније, Владимир Кецмановић, Слободан Владушић, Марко Крстић, Дејан Стојиљковић и Никола Маловић говориће на Сајму књига о свом деценијском искуству припадања једној оваквој књижевној дружини. Разговор води Сања Милић.
18.00	ЗАМЕНА МЕСТА – Љубица Арсић и Михајло Пантић Права трибинска посластица за све љубитеље духовитих књижевних разговора.
19.00	800 ГОДИНА АУТОКЕФАЛНОСТИ СПЦ – Идеја и смисао светосавља Прослава јубилеја биће прилика да се на Сајму говори о светосављу из више аспеката, а све у намери да се осветли ова кључна специфичност суштине нашег националног бића. Говоре проф. др Богољуб Шијаковић, проф. др Мирко Саиловић и др Владимир Цветковић

Сала „Борислав Пекић”

14.00	ГРУПНИ ПОРТРЕТ – Представљање културног центра „Тачка сусретања” из Вршца Медији су пуни жалопољки о мртвом мору домаће културне сцене, кресању буџета за културу и незаитересованости публике за културна дешавања. Да све то може другачије, дакле лепше, смисленије и много боље, показали су ентузијасти из Вршца. Сајам је прилика да са свима нама поделе своја искуства, представе свој досадашњи рад и открију нам шта то ново и лепо припремају за месеце који долазе.
16.00	ЗАМЕНА МЕСТА – Срђан Срдић и Јасмина Врбавац Колико пута је Јасмина Врбавац интервјуисала Срђана Срдића не знамо, али знамо да ће писац, критичар и уредник издавачке куће „Партизанска књига” бити спреман да јој узврати из свих оруђа и оружја своје ведре радозналости.
17.00	МИКС МЕДИЈА – О чему говоримо када говоримо о Ниновој награди? Тема коју није потребно посебно најављивати. Говоре Катарина Пантовић, Зоран Пауновић и Иван Миленковић. Разговор води Владан Бајчета.

27. ОКТОБАР

Сала „Иво Андрић”

16.00

МИКС МЕДИЈА – Да ли се жанр улива у главни ток?
Шта ви мислите? Да ли је, на пример, венецијански Златни лав за филм „Џокер” прекретница у уметничком вредновању жанра? И, шта је то уопште озбиљна књижевност?
Пред гашење светала овогодишњег Сајма, о овој увек врућој теми говориће Дејан Стојиљковић и Дарко Тушевљаковић.
Разговор води Младен Милосављевић.

Сала „Борислав Пекић”

12.00

КЊИЖЕВНИ АМАРКОРД – Сећање на Зорана Пешића Сигму
Сигма је отишао прерано, није доживео да прими награду „Биљана Јовановић”, коју је добио за своју последњу објављену књигу. Дан пре него што ће у просторијама Српског књижевног друштва његовој породици бити уручено ово признање, његови пријатељи писци окупиће се и на Сајму, не би ли се још једном присетили тог доброг човека.

13.00

КЊИЖЕВНИ АМАРКОРД – Киш као књижевни јунак
Сајамске разговоре о животу и делу Данила Киша окончаћемо причом о писцу „Пешчаника” као књижевном јунаку. Божо Копривица је био Кишов пријатељ, а Филип Чоловић никада није крио своје велико интересовање за Кишову судбину.
Са њима ће разговарати Вуле Журић.

СВЕМИР ВИНАВЕР ПЛУС

Као нарочиту посластицу за све љубитеље живе уметничке речи препоручујемо низ од пет предавања посвећених Дантеу које ће доајен књижевног преводилаштва и свестрани уметник Коља Мићевић држати од понедељка до петка, тачно у подне, у сали „Добрица Ерић”.

Ево редоследа и тема ових предавања:

понедељак 21.10. 2019. у 12.00, Сала „Добрица Ерић” – Данте и његов читалац
уторак 22.10. 2019 у 12.00, Сала „Добрица Ерић” – Данте и његове реке
среда 23.10. 2019 у 12.00, Сала „Добрица Ерић” – Данте и његови песници
четвртак 24.10. 2019 у 12.00, Сала „Добрица Ерић”– Данте на француском и српском
петак 25.10. 2019 у 12.00, Сала „Добрица Ерић” – Омаж Владимиру Величковићу