Новости

Колико је уистину битно мислити о књизи данас најбољи доказ је рад стручњака Института за књижевност и уметност. Институт за књижевност и уметност подсетио је на лепу традицију објављивања зборника у част великих имена која су своје знање уградили у његове темеље и историју.

„Невидљиви људи“ креирају изглед књиге. Њихова имена у сенци су аутора, али је њихов рад важан за сусрет, комуникацију са књигом. У сваком случају одговор на питање „Како до добре књиге?“ гласи: тешко. Разлог: издавачи. Често ради уштеде смањују њихов обим па то утиче и на прелом, прореде, величину слова. Када издавачи нису искључиво тржишно оријентисани има простора за стварање доброг изгледа књиге. Уметничке књиге су прави простор за остварење идеја и знања стручњака.

„Поезија је ударање о зид, а проза описивање тог зида“, цитат је којим су песници започели разговор о теми. Прелази из рода у род, жанра у жанр је превођење као књижевност уопште која преводи ситуације, смисао, дела с језика на језик.

Занимљиво, интригантно, често тешко питање пружило је занимљиве одговоре. Учесници разговора били су аутори књига које тематизују различите проблеме са којима се сусрећу млади. Горан Марковић је као учитељ сакупио искуства и написао серијал о односу деце према вршњацима који имају тешкоће у развоју.

Трајање књижевности није могуће без тумачења. Али постоји ли тензија између текста и интерпретације, писца и критичара? Угљеша Шајтинац је не види. Писац има критичара као нужно зло и духовито каже да га доживљава као родитеље који га воде као дечака код пријатеља да покаже како рецитује…

Појам „патетика“ је грчког порекла, настао је од речи pathetikos. Описује особу која је страсна, осећајна, дирљива, ганута, узбудљива, она која изазива узвишена осећања, снажна, достојанствена, свечана, која изражава страст (на грчком – патос, гласи званично објашњење подсетили су учесници разговора).

О Змају, Јовану Јовановићу и змајевима говорило се пред најмлађом публиком програма сајма. Повод је 190 година од рођења великана поезије за младе. Змај је природна, а не књижевна појава, закључили су, баш зато што је дело писца превазишло књижевност и публику свог времена и постало штиво заувек, а змајеви, та чудесна бића од народних песама када су, како је рекао Драган Хамовић у духу језика слушалаца, били in и постали all the best у нашем колективном искуству.

Учесници: чланови делегације Француске, земље почасног госта и Удружења професионалних издавача Србије Централни програм другог радног дана обележили су разговори почасних гостију и наших издавача. На првом панелу разговарало се о инструментима афирмације издаваштва у наше две земље, могућностима унапређења сарадње и развоја заједничких пројеката.

Књижевна дела живе нови живот на екранима, на телевизији и на филму. Колико међусобно значе говори чињеница да су истовремено у врховима листа читаних и гледаних. Велика дела била су инспирација великанима телевизијског и филмског стваралаштва, али су потом и књиге по којима су снимљена поново читана.

Шта је Кафкин Процес променио? На то питање су одговарали учесници програма Класици/Јубилеји поводом 140 година од рођења великог писца. Прекинуо је, рекли су, праволинијско писање и изазвао нову интеракцију на линији аутор читалац. Док читамо како писац описује процес против Јозефа К заправо пролазимо кроз лични читалачки процес самоспознаје.