Новости

Одржан је у термину  од 21. до 29. октобра 2023, дан дуже у односу на претходна издања (укупно 9 дана); наступило је 420 директних излагача (излагачи и  суизлагачи), од чега 356 домаћих  излагача и 64 из иностранства; укупан број учесника, који осим директних, обухвата и индиректне излагаче и заступљене фирме, је 867; Сајам је одржан на више од 30.000  м2 бруто изложбеног простора; одржано је 546 програма у организацији Београдског сајма књига и издавача; пратило га је преко 1.200 акредитованих новинара из чак 16 земаља; поред  издавача из Србије, учествовaли су издавачи из 15 земаља, a у улози почасног госта, представила се Француска.

Дијалог са савременицима, са претходницима и другим културама био је тема разговора са два писца.. Непосредан боравак у другим културама нема једнаку важност за њих. Пишталу је дуг боравак у Америци био значајан, а сматра да, нажалост, циљ највећег дела светске културе данас није да се схвати други и другачији.

На почетку разговора Михајло Пантић се сетио себе као дечака од 15 година који на подстицај професорке иде у позориште. Од тада памти, гледа и чита дела Душана Ковачевића. Није присталица пасатизма, односно мишљења да је најбоље у књижевности производ давних времена. И данас, каже, постоје писци без којих књижевност не би изгледала како изгледа. Суочавали су нас са егзистенцијалним парадоксима Стерија и Нушић. Традиција нас одређује. Зато је Ковачевићево стваралаштво двоколосечно. Сублимира искуство оба аутора.

Важно за тумачење Бајчевог дела је питање да ли постоји разлика у приповедању у причама и у романима. Сваки пут иде корак даље у сваком жанру, кажу његови тумачи. Линије осећајности и приповедања препознају се као кључне тачке његове поетике. Такође су карактеристичне теме, само промишљене на други начин. Хамам Балканија је пример за континуитет и како есеј може постати добра прича. Човек рок ен рола, какав је Бајац, не може побећи од лиричности ни у чему што ствара.

„Бити писац у малој земљи је изазов. Ја сам поставио себи циљ да живим од књижевности пре своје 40-те године. И успео сам“, рекао је Тордо. Већ је имао довољан број књига да живи од писања. То зависи од воље да се успостави трајна веза са публиком, сматра. Важан је редован контакт. „30 до 40 посто времена пишем, остатак користим за промоцију, као што певачи иду на наступе, на концерте“, каже Тордо.

Сајамску суботу обележио је Сајмон Сибаг Монтефјоре, британски историчар и писац, највећа звезда овогодишњег празника књиге у Београду. Његове књиге преведене су на четрдесет осам језика. Публика га је наградила врховима светских бестселер листа, а стручна јавност престижним признањима.

Бавећи се периодом свог доба Христић се бавио сваким добом. Митска тематика зарад универзалних тема била је присутна у његовом делу. Писао је о власти, о моћи, релативности истине. Проблематизује такође херојство.

Хиперпродукција влада нашом књижевношћу, у писању али и у књижевној критици. Тешко је у том мноштву издвојити праве вредности, ипак, ту долази до обликовања људи који стварно вреде. Информација је победила знање, мишљење је учесника трибине. Број тумача расте, али не треба на то гледати песимистично.

Књижевник Жоао Тордо рођен је и живи у Лисабону, а у нашој престоници борави трећи пут, симболично, са заокруженом трилогијом која је објављена у преводу на српски језик. Почео је да пише као дете. „Сећам се себе као детета којем је тешко било да нађе уживање у окружењу па сам га пронашао у писању“, каже аутор.

Реч је о занимљивој и деликатној теми, сагласни су учесници разговора. Где је сиромаштво у књижевности за децу и да ли има профита у самој продукцији, колико има тематизације класних разлика за децу? Одговори на сва та питања су негативни. Аутори су говорили о књигама о класним разликама које су сами читали у детињству.