Занимљиво, интригантно, често тешко питање пружило је занимљиве одговоре.

Учесници разговора били су аутори књига које тематизују различите проблеме са којима се сусрећу млади.

Горан Марковић је као учитељ сакупио искуства и написао серијал о односу деце према вршњацима који имају тешкоће у развоју. Да књиге лече доказује чињеница да су његове приче постигле оно што је желео – изазвале су емпатију, разумевање, а не сажаљење.

Магдалена Миковић је писала о сопственом искуству борбе с анорексијом и потом се суочила с табу темом о боравку на психијатрији. Наслов Плава потиче од асоцијације на хладну боју, симбол тешког периода у њеном животу, али и доказује тезу коју је изнела Тијана Тропин да је књига терапија и за писца и за читаоца.

Наша књижевност најчешће се бави темом губитка, али по мишљењу говорника та врста није толико заступљена као у свету. Посебно недостају приче о сиромаштву младих, о томе како је тешко бити најсиромашније дете у разреду.

Библиотерапија стара је колико и књижевност, сагласни су учесници трибине. Примењује се на различите начине чак и кад писцима то није примарна намера. Уочљива намера, по мишљењу Тијане Тропић, може негативно да утиче на уметнички квалитет. Не потцењујте књиге, каже Тропић, оне увек могу да промене живот чак и кад се зову Борилачки клуб, као у њеном случају.

Учесници: Магдалена Миковић, Горан Марковић, Тијана Тропин, модератор Владимир Вукомановић Растегорац