Ako čovek u trideset i prvoj godini života odluči da napiše neku vrstu memoara to je ili ludak ili neko ko je kao vrlo mlad proživeo sve i svašta.

Na sreću čitalaca „Albuma bez fotografija“ Sergeja Šargunova, ipak se radi o ovom drugom; i ne samo da se kao vrlo mlad obreo u raznim životnim situacijama, već je umeo i kako to da stavi između korica a da ne bude zamorno nabrajanje uspeha i neuspeha iz privatnog života.

Šargunov je rođen 1980. godine u kući sveštenika koji nije podnosio Sovjetsku vlast i koji je zbog poziva i političkih stavova bio pod stalnom prismotrom partijskih pristalica. Rastući u takvom okruženju, Sergej Šargunov se rano zainteresovao za menjanje sveta u kome živi. Isprva je to pokušao kao pisac romana „Ura!“, a zatim i kao vođa opozicije sjedinjene pod istom parolom.

Njegov politički angažman dovodi ga u kontakt s raznim ljudima – i onima koji mu žele dobro i onima koji mu rade o glavi; posao utiče i na njegov privatni život i odnos sa ženom i detetom, a kasnije i sa izdavačima i urednicima po raznim časopisima. Kao pravi romantičarski pesnik, Šargunov radi sve i svašta: putuje po Rusiji i okolnim zemljama; s lica mesta izveštava o ratovima; upoznaje se sa običnim ljudima trudeći se da što bolje shvati zemlju u kojoj je rođen i u kojoj živi.

Šargunov pripoveda o svemu ovome koristeći se jezikom svedenim na ono najpotrebnije, ne komplikujući previše u objašnjavanju situacija koje su često i previše zamršene da bi se odmrsile u ovako kratkom autobiografskom delu; ali s vrlo malo odabranih i uvek na pravom mestu postavljenih reči pogađa suštinu stvari o kojima priča, oživljava ih pred čitaočevim očima i od anegdota, ličnih istorijica, porodice i prijatelja pravi flambojantne likove, događaje pune života i prostore u kojima kao da stojite rame uz rame s njim.

Šargunov će često pribeći i telegrafskom pisanju, nabrajanjima i komentarima punim patosa, ali u njegovoj ličnoj priči ni to ne smeta čitaocu, već je dodatno senči i daje mu još jasniji uvid u autorov svet.

Zanimljivo je i kako Šargunov pravi žanrovske prelaze: „Album bez fotografija“ počinje kao bildungsroman, vrlo brzo prelazi u politički triler, pretapa se u fragmente o svakodnevici, a onda upliva u vode ratnih priča kakve je nekada pisamo E. M. Remark. Iako „Album bez fotografija“ ima oko 150 strana, ne dolazi do gomilanja sadržaja, svi ovi delovi se prirodno prepliću i dopunjuju jedni druge, zajedno čineći celinu o odrastanju i životu u zemlji koja je u poslednjih trideset-četrdeset godina promenila mnoga lica.

Sergej Šargunov će biti gost 64. Sajma knjiga u četvrtak (24. 10) u 16 časova, u sali Ivo Andrić. Program će voditi Sanja Milić.

M. K. I.