Nermin Jildirim je tridesetdevetogodišnja spisateljica, rodom iz Istanbula, koja trenutno živi i radi u Barseloni.

Zato ne čudi što je i glavna junakinja njenog drugog romanesknog ostvarenja upravo žena u kasnim tridesetim godinama koja je, silom prilika, izmeštena iz svog rodnog grada (Barselone) u Istanbul.

Njeno ime je Pilar i već prvom rečenicom romana saznajemo da joj je nestao muž, Ejup. Čitalac ubrzo dobija još jednu informaciju – Ejup je svojevoljno otišao u rodni Istanbul, ali neznano kud. Pilar se daje u potragu za njim, isprva stupajući u kontakt s muževljevom porodicom koju nikad nije upoznala. Pristigavši u Istanbul, Pilar sačekaju Ejupovi brat i sestra, ugošćuju je u njihovoj porodičnoj kući i malo-pomalo joj pomažu u potrazi. Još jedna bitna stvar biće ključ za otkrivanje misterije – sanovnik koji je Ejup vodio na nagovor psihoterapeuta, a koji je Pilar pronašla.

Roman je građen kao ogledanje sna i jave. Glave su naslovljene po likovima (Pilar, Mueser, Vejsel, Perihan, Bunjamin) koji u javi traže Ejupa, a na kraju svakog poglavlja – kao svojevrstan odraz onoga što je dato u svakom od jedanaest delova – čeka po jedan isečak iz Ejupovog dnevnika snova.

Nermin Jildirim opravdava svoje prezime munjevito plasirajući pregršt porodičnih tajni, skrivenih kutkova Ejupovog života u Istanbulu (o kojem Pilar ne zna sve) i njegovog života odvojenog od porodice (o kojem njegovi u Turskoj ne znaju ništa), na taj način gradeći napet odnos između sadašnjosti i prošlosti, između Istoka i Zapada, kao i tri jezika (turskog, španskog i katalonskog), sve vreme vrlo čvrsto držeći u centru dve glavne linije priče: o Pilarinoj potrazi za Ejupom; i o porodičnim odnosima.

Jildirim prikazuje Tursku kao mesto gde i dalje vladaju zastareli doživljaji porodice, individualne slobode i društveni odnosi. Kao kontrapunkt takvom podneblju postavlja mladu Pilar, samostalnu, fakultetski obrazovanu ženu koja ne čeka dozvolu ni od koga da uradi ono što hoće. Ni Istočni kao ni Zapadni principi neće se pokazati sasvim dobrim ili sasvim lošim. Autorka uspeva da izbegne zamku da kritikujući slučajno i zamrzi svoje likove. Naprotiv, ona ih veoma detaljno opisuje, ulazi duboko u njihove motive, misli i želje, prikazujući složene mehanizme po kojima svi oni funkcionišu.

Ispunjen raznobojnim likovima, pun čestih obrta i s pregršt skokova na relacijama prošlost-sadašnjost, Evropa-Azija, roman „Tajne snevane u Istanbulu“ odličan je primer kako se ozbiljna priča o zemlji može sažeti na plan jedne porodice, a pritom od svega toga načiniti i uzbudljiv triler interesantan širokoj čitalačkoj publici.

Nermin Jildirim će biti gošća ovogodišnjeg Sajma knjiga u utorak (22.10.) u sali Ivo Andrić, s početkom u 15 časova. Sa autorkom će razgovarati Dragana Kovačević.

M.K.I.