U „Legendi o samoubistvu“ Dejvid Van polazi od tragedije koja ga je zadesila u pravom životu – njegov otac je oduzeo sebi život. Istražujući o samom fenomenu samoubistva, i vodeći iscrpne razgovore sa svojom maćehom, Dejvid Van ipak odlazi mnogo dalje od običnog beleženja porodične istorije, kao i faktografskog prikaza nemilog događaja, već pred čitaoca stavlja nemilosrdno čistu prozu lišenu patetike i prevelikog psihologiziranja, ostavljajući tako svoje likove i događaje u romanu ogoljenim pred publikom.

Ovaj postupak se vrlo dobro uklapa i u krajolik koji Van uzima za mesto dešavanja – hladna, neprijateljska, ljudskom rukom i dalje slabo promenjena Aljaska.

Legenda o samoubistvu ima šest celina: Ihtiologija, Roda, Legenda o dobrim muškarcima, Ostrvo Sakvan, Kečikan i Visoko plavetnilo. Svaki deo bi mogao da se posmatra kao posebni metak u burencetu revolvera kojim u – gotovo filmskom overlapingu – likovi iz romana sebi oduzimaju živote, na taj način menjajući sudbinu i ostalih likova, međusobno ukrštajući priče (delove, fragmente, epizode, kako god vam drago) na takav način da vam se čini kako gledate istu scenu ili priču, ali iz drugačijeg ugla, drugačijeg sećanja; onako kako je to neko drugi zapamtio i preneo Vanu, a onda on stavio na papir.

Pisanje Dejvida Vana često se poredi sa pisanjem ErnestaHemingveja i Kormaka Makartija.

Van svakako ne beži od svojih književnih otaca, deda i ostalih uticaja i oni su tu i tamo vidljivi, međutim, svesno ili nesvesno to radeći, Van svojim jezikom svakako nudi nešto što nema veze ni sa jednim njegovim predhodnikom – mnogo je suroviji nego Hemingvej, jer svojim junacima ne dopušta skoro ni sekundu predaha, uvek ih izlažući najintezivnijim mogućim osećanjima i situacijama, konstantno ih terajući da delaju, sve do tog presudnog momenta. S druge strane, poređenje s Makartijem možda proizilazi iz toga što Van ne mari previše za opise svojih likova, detaljne razgradnje njihovih motiva i osećanja, već ih pre svega radnjom i situacijom gura kroz tekst i na taj način gradi narativ, pokazujući nam usput kakvi su to ljudi pre svega kroz njihova dela i dijaloge svedene na suštinu.

Tema koju Dejvid Van napada iz različitih uglova u „Legendi o samoubistvu“ jeste grozomorna, ali kakva god da je, kakav god da je svet u kojem se kreću njegovi likovi i kakvi god da su oni, ipak je trebalo ostaviti mesta za po koji plamičak u mraku, koji predah od otuđenosti i dozvoliti ovoj preciznoj prozi ipak po koji vedar momenat jer se ovako čini kao da naginje cinizmu i defetizmu, iako je jasna namera da ona ipak bude u slavu života.

Dejvida Vana možete da vidite i čujete na ovogodišnjem sajmu knjiga u subotu, 26. oktobra, u 14 časova, u sali Ivo Andrić. Sa autorom će razgovarati Miroljub Stojanović.

M.K.I.