Ако човек у тридесет и првој години живота одлучи да напише неку врсту мемоара то је или лудак или неко ко је као врло млад проживео све и свашта.

На срећу читалаца „Албума без фотографија“ Сергеја Шаргунова, ипак се ради о овом другом; и не само да се као врло млад обрео у разним животним ситуацијама, већ је умео и како то да стави између корица а да не буде заморно набрајање успеха и неуспеха из приватног живота.

Шаргунов је рођен 1980. године у кући свештеника који није подносио Совјетску власт и који је због позива и политичких ставова био под сталном присмотром партијских присталица. Растући у таквом окружењу, Сергеј Шаргунов се рано заинтересовао за мењање света у коме живи. Испрва је то покушао као писац романа „Ура!“, а затим и као вођа опозиције сједињене под истом паролом.

Његов политички ангажман доводи га у контакт с разним људима – и онима који му желе добро и онима који му раде о глави; посао утиче и на његов приватни живот и однос са женом и дететом, а касније и са издавачима и уредницима по разним часописима. Као прави романтичарски песник, Шаргунов ради све и свашта: путује по Русији и околним земљама; с лица места извештава о ратовима; упознаје се са обичним људима трудећи се да што боље схвати земљу у којој је рођен и у којој живи.

Шаргунов приповеда о свему овоме користећи се језиком сведеним на оно најпотребније, не компликујући превише у објашњавању ситуација које су често и превише замршене да би се одмрсиле у овако кратком аутобиографском делу; али с врло мало одабраних и увек на правом месту постављених речи погађа суштину ствари о којима прича, оживљава их пред читаочевим очима и од анегдота, личних историјица, породице и пријатеља прави фламбојантне ликове, догађаје пуне живота и просторе у којима као да стојите раме уз раме с њим.

Шаргунов ће често прибећи и телеграфском писању, набрајањима и коментарима пуним патоса, али у његовој личној причи ни то не смета читаоцу, већ је додатно сенчи и даје му још јаснији увид у ауторов свет.

Занимљиво је и како Шаргунов прави жанровске прелазе: „Албум без фотографија“ почиње као билдунгсроман, врло брзо прелази у политички трилер, претапа се у фрагменте о свакодневици, а онда уплива у воде ратних прича какве је некада писамо Е. М. Ремарк. Иако „Албум без фотографија“ има око 150 страна, не долази до гомилања садржаја, сви ови делови се природно преплићу и допуњују једни друге, заједно чинећи целину о одрастању и животу у земљи која је у последњих тридесет-четрдесет година променила многа лица.

Сергеј Шаргунов ће бити гост 64. Сајма књига у четвртак (24. 10) у 16 часова, у сали Иво Андрић. Програм ће водити Сања Милић.

М. К. И.